Moj izbor: Umberto Eko

"Znao sam da se Zemlja okreće, a sa njom i ja, a sa mnom i ceo Pariz, a svi zajedno se okrećemo pod Klatnom, koje u stvari nikada ne menja pravac svoje ravni, jer gore, gde ono visi i duž beskonačnog zamišljenog produžetka niti, u visinama koje sežu put najudaljenijih galaksija, nalazi se večno nepomična Nepokretna Tačka.

Zemlja se okretala, ali mesto na kojem je pričvršćena nit bilo je jedina postojana tačka u vaseljeni.

Stoga pogled nisam upirao toliko u zemlju koliko uvis, gde je nebo slavilo tajnu apsolutnog mirovanja.

Klatno mi je pokazivalo da, dok se sve kreće, Zemljina kugla, Sunčev sistem, magline, crne rupe I svi sinovi velikog kosmičkog širenja, od prvih eona do najzgusnutije materije, samo jedna tačka stoji u mestu, stožer, klin, zamišljena kuka koja dopušta univerzumu da se okreće oko sebe. I ja sam u tom trenutku bio deo tog krajnjeg doživljaja i kretao se sa svim tim zajedno, ali mogao sam da vidim Nju – Nepomičnost, Stenu, Jemstvo, blistavu izmaglicu koja nije telo, nema obrise, oblik, težinu, količinu, ni osobine, ne vidi, ne čuje, ne podleže osećanjima, nema jedinstvo mesta, vremena i prostora, nije duša, um, mašta, mišljenje, broj, poredak, mera, suština, večnost, nije ni tama ni svetlost, nije ni greška ni istina.

Ne možeš pobeći od beskraja, pomislio sam, bekstvom u neki drugi beskraj, ne možeš pobeći od istovetnog obmanjujući se da možeš da pronađeš različito."

Umberto Eko, Fukoovo klatno

IME RUŽE 

O pravoj ljubavi

"Treba da naučiš kako da razlikuješ plamen natprirodne ljubavi od osećaja da se topiš od čulnog milja. To je i za svece teško.“

“Ali po čemu se raspozna koja je ljubav valjana?“ zapitah, sav uzdrhtao. “Šta je ljubav? Nema ničega na svetu, ni čoveka ni đavola, ni bilo čega, prema čemu bih gajio više podozrenja, jer ljubav prodire u dušu silnije od svih drugih stvari. Ne postoji ništa što bi toliko ophrvalo i sputalo srce koliko to čini ljubav. Stoga, sem ako nema onog oružja koje je obuzdava, duša se zbog ljubavi sunovrati u grdnu propast. A ja verujem da bez Margeritine zavodljivosti Dolčino ne bi izgubio dušu, i da mnogi ne bi, bez raspusnog i bestidnog života na Ćelavoj steni, osetili primamljivost njegovog buntovništva. Pazi, ja ti ovo ne govorim samo povodom nevaljale ljubavi koje, dabome, svi treba da se klone kao đavolje rabote, nego ti isto, s velikom bojazni, velim i o valjanoj ljubavi, između Boga i čoveka, između bližnjih. Neretko se zbude da se dvoje ili troje, muškarci ili žene, od sveg srca zavole i uzajamnu i veliku nežnost osete, želeći da vazda žive blizu, i kad jedna strana poželi, druga ushtedne. I priznajem ti da sam takvo osećanje doživeo, prema vrlim ženama kakve su bile Anđela i Kjara. Ono, i tome se može štošta zameriti, premda se dešava u duhu i za Boga... Jer čak i ljubav koja se doživljava dušom, ako nije naoružana, nego je obuzme žar, kasnije propada, ili dela bez reda. Oh, ljubav ima različna svojstva, zbog nje se duša prvo razneži, a zatim klone od nemoći... No potom oseti instinsku toplinu božanske ljubavi i krikne, i jada se, biva poput kamena što se tali u peći da se rastoči u kreč, i pršti dok je liže plamen...“

“I to je valjana ljubav?“

---

Kako ste?

Ovde je trebalo zamisliti kako bi različite osobe odgovorile na pitanje „Kako ste?”

Ikar: „Sjajno.”

Prometej: „Nešto me nagriza…”

Tezej: „Sve dok ima konca…”

Edip: „Mama je zadovoljna.”

Damokle: „Moglo je i gore.”

Odisej: „Na konju smo.”

Homer: „Crno mi se piše.”

Heraklit: „Ide, ide…”

Epimenid: „Lagao bih kad bih vam rekao.”

Demosten: „Teško je reći.”

Hipokrit: „Dok je zdravlja…”

Sokrat: „Ne znam.”

Diogen: „Kao pas.”

Platon: „Idealno.”

Aristotel: „U formi sam.”

Epikur: „Nisam baš zadovoljan.”

Julije Cezar: „Eto, živi se za decu…”

Lucifer: „Kako Bog zapoveda.”

Dante: „Na sedmom sam nebu.”

Averoe: „Ja sam dobro, ja sam loše.”

Nostradamus: „Kada?”

Erazmo: „Ludo.”

Kolumbo: „Ide se napred.”

Đordano Bruno: „Beskrajno dobro.”

Henrik VIII: „Ja sam dobro, ali moja žena…”

Galilej: „Okreće se…”

Šekspir: „Kako vam drago.”

Hobs: „Vučje vreme.”

Robespjer: „Da čovek izgubi glavu.”

Gete: „Malo je svetla.”

Betoven: „Ne čujem (se) dobro.”

Kant: „Situacija je kritična.”

Šopenhauer: „Imam dobru volju.”

Marks: „Biće bolje.”

Paganini: „Već sam rekao.”

Garibaldi: „Imam hiljadu razloga da budem zadovoljan.”

Darvin: „Čovek se prilagodi.”

Niče: „Izvan svakog dobra, hvala.”

Prust: „Dajmo vreme vremenu.”

Henri Džejms: „Zavisi kako se gleda.”

Kafka: „Osećam se kao crv.”

Pikaso: „Zavisi od perioda.”

Pirandelo: „U odnosu na koga?”

Frojd: „Kažite vi.”

Poper: „Dokažite da nisam dobro.”

Fuko: „Ko?”

Pilat: „Eh, ruka ruku mije.”

Sirano: „Ako me njuh ne vara, dobro.”

Napoleon: „Osećam se izolovanim.”

Dikens: „Teška vremena ali gajim velike nade.”

Agata Kristi: „Pogodite.”

Ajnštajn: „U odnosu na koga?”

Bernar: „Dovoljno je imati srca.”

Treba pitati i Leonarda koji se za sada samo zagonetno osmehuje.