Sergej Jesenjin je izvršio samoubistvo vešanjem 28. decembra 1925. godine u sobi broj 5 u hotelu Angleter u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu. Imao je 30 godina i bio je već razočaran čovek, umoran od života, žena, poezije i svojih prijatelja. Pred samoubistvo je u noći između 26. i 27. decembra sopstvenom krvlju napisao jednu od svojih najlepših pesama: Doviđenja druže moj.
Jesenjinova impulsivna priroda i burni temperament nijsu mogli ni minut da čekaju da zapiše nove stihove i time se može tumačiti što je tri puta u životu, kad nije imao ni olovku ni mastilo, rasekao ruku i pisao krvlju.
Taj papirić sa niskom stihova napisanih krvlju, jedinstven u istoriji ruske i svetske poezije, uvek je pod najstrožijom zaštitom: za sedamdeset godina, videlo ga je svega petnaest istraživača. Oni svedoče da se original razlikuje od objavljenih stihova. Do viđenja, druže, do viđenja. Čuvaju te, mili, moje grudi. Rastanak je znak predodređenja, Susret nam se u daljini nudi.
Do viđenja, bez stiska, bez glasa, I ne tuguj spuštene povije. Nije novo mrijet prije svoga časa, Al’ ni živjet, bogme, nije najnovije."
....
ЖИВОТ ВАМ ЈЕ
Живот вам је – варка с топлом чамом,
Зато ће нас увек опчинити с нова,
Јер нам својом грубом руком самом
Пише кобно судбоносна слова.
И ја увек кад зажмурим сада
Кажем: „Само срце да осети драж,
Живот вара, но и он некада
Радостима украшава лаж.
Лице своје пред небом обнажи,
Па, док читаш судбу с ноћног неба,
Ти се смири, смртни, и не тражи
Ту истину која ти не треба.“
Добро је у снегу тих цремуша
Да се мисли да је живот луг.
Нек обмане која лака душа,
Нека изда и неверни друг.
Нек ме мазе нежном речју милом,
Нек је ко нож оштар језик зао, –
Ја сам давно спреман на све живо,
Ја сам на све, већ груб, навикао.
Хлади душу небо полутавно,
Без топлине огањ звезда пламти.
Вољени ми оставише давно,
И најближи више ме не памти.
Али ипак, прогоњен и гажен,
Са осмехом што га зора дала,
Ја на земљи вољеној, сав блажен,
Том животу за све кажем хвала.
...
Ris. V. Šilov - Jesenjin u sobi Angletera
