Moj izbor: Dobrica Erić

SUBOTE MOG DETINJSTVA

Subotom je reka Gruža tekla 

najbistrija ispod cvetnih grana 

subotom je moja majka pekla 

hleb kiseljak za nedelju dana.

Još od zore vatra je pevala 

pod čađavim šeširićem krova 

pod kojim su potom izgrevala 

bela sunca pšeničnih hlebova.

Bilo nas je desetak u kući 

i svi smo se radovali belim

subotama kad hlebovi vrući

zamirišu pod voćkama zrelim.

Još se plavi majčina bluzica

sašivena od parčeta neba

i rumena ruža njenog lica

nad brdašcem mirišljavog hleba.

Hvala njenim rukama i hvala

toj kućici s crnom kapom krova

koja nam je subotom rađala

bela sunca pšeničnih hlebova.

Po licu mi rominjaju kiše

i sneg kiti kao cvet od zove

moj zavičaj što mi još miriše

na rumene subotnje hlebove.

Kosta Milićević

Moj izbor: Djura Jakšić

Đura Jakšić (Devojka u plavom 1856.)

ZAŠTO ME . . .
 
Zašto me ne ljubiš, 
mog života raju? 
Bez ljubavi časi 
što da propadaju?
 
Zašto noći čarne 
u samoći stojiš? 
Što grudi nemarne 
sa studenju gojiš?
 
Potamneće lice 
i te oči crne; 
ohladneće srce, 
kad zima nagrne.
 
Sve tvoje lepote, 
miline i slasti, 
sve što srce hote, 
dostaće propasti.
 
Pa zato ne gubi 
svog proleća dane: 
već me grli, ljubi, 
dok nas ne sahrane.
 
1856.


KROZ PONOĆ . . .

Kroz ponoć nemu i gusto granje 
Vidi se zvezda tiho treptanje, 
Čuje se srca silno kucanje; — 
O, lakše samo kroz gusto granje!

Tu blizu potok daljinu para, 
Tu se na cveću cveće odmara, 
Tu mene čeka ašikovanje; — 
O, lakše samo kroz gusto granje!

Pašću, umreću, duša mi gore, 
Rastopiće me do bele zore, 
Kô grudu snega vrelo sunčanje; — 
O, lakše, lakše kroz gusto granje!


1962

Moj izbor: Dobriša Cesarić

Slap

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njem znači moja mala kap?

Gle, jedna duga u vodi se stvara,

I sja i dršće u hiljadu šara.

Taj san u slapu da bi mogo sjati,

I moja kaplja pomaže ga tkati.

Tiho, o tiho govori mi jesen:

Šuštanjem lišća i šapatom kiše.

Al zima srcu govori još tiše.

I kada sniježi, a spušta se tama,

U pahuljama tišina je sama.

BREZE NA ULICI

Kraj bijelih breza svakog dana

Ja prođem srca razdragana.

(Oduvijek ima tajnih veza

Između pjesnika i breza.)

Od čega dršćete, vi breze?

Od slatkih slutnja ili jeze?

Zašto vam krošnja podrhtava

I onda kada vjetar spava?

Na ulicu, med svijet što viče,

Ko da ste izašle iz priče.

Nježne, treperave i čiste

Baš kao prva ljubav vi ste!

KASNA JESEN

Posve polako, u maglenom plaštu,

Jutros je ušla u selo. Kroz baštu

Prošla je pored ocvalih lijeha,

Nađoh je ispod snuždenih streha.

List je za listom, dršćuć od straha,

Počeo padat od njezina daha.

Otkrih je skritu u dimnjaka dimu,

I čuh je kako doziva zimu.

Moj Izbor: Sergej Jesenjin

             

         

HALJINA BELA

Haljina bela , purpurna traka ,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.

Secam se, minu uz podsmeh blagi :
“Lep si , al’ nisi mog srca dragi .
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi.”

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
Dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud jer ona nije za mene.

***

KO SAM, ŠTA SAM

Ko sam? Šta sam? Ja sam samo sanjar,

Čiji pogled gasne u magli i memli,

Živio sam usput, ko da sanjam,

Kao mnogi drugi ljudi na toj zemlji.

I tebe sad ljubim po navici ,dete,

Zato što sam mnoge ljubio, bolećiv,

Zato usput, ko što palim cigarete,

Govorim i šapćem zaljubljene reči.

"Draga moja","mila","znaj, doveka"

A u duši vazda ista pustoš zrači;

Ako dirneš strast u čovekovu biću

Istine, bez sumnje, nikad nećeš naći.

Zato moja duša ne zna što je jeza

Odbijenih želja, neshvaćene tuge.

Ti si, moja gipka, lakonoga breza,

Stvorena za mene i za mnoge druge.

Ali ako tražeć neku srodnu dušu,

Vezan protiv želje, utonem u seti,

Nikad necu da te ljubomorom gušim,

Nikad necu tebe grditi ni kleti.

Ko sam? Sta sam? Ja sam samo sanjar,

Čiji pogled gasne u magli i memli,

I volim te usput, ko da sanjam,

Kao mnoge druge na toj zemlji.

***

TI NE VOLIŠ I NE ŽALIŠ MENE

Ti ne voliš i ne žališ mene,

nisam više mio srcu tvom?

Gledajuć u stranu strast ti vene

sa rukama na ramenu mom.

Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća–
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.

I kad s drugim budeš jedne noći
u ljubavi, stojeći na cesti,
možda i ja onuda ću proći
i ponovo mi ćemo se sresti.

Okrenuvši drugom bliže pleći
ti ćeš glavom kimnuti mi lako.
„Dobro veče“,tiho ćeš mi reći.
„Dobro veče, miss“, i ja ću tako.

I ništa nam srca neće ganut,
duše bit će smirene posvema —
ko izgori, taj ne može planut,
ko ljubljaše, taj ljubavi nema.

Anne Yvonne Gilbert