SIGURAN U TEBE
Brojao sam zvezde i talase,
čitao sam putem, gde vode tajni znaci!
Sreli se nismo, a već znalo se,
da ćemo se eto, jednom sigurno naći.
Siguran sam ja u tebe, draga.
Da tamo negde, za mene ti postojiš.
I da isto tako, pratiš tragove bez traga,
i dane do susreta našeg prvog - brojiš.
Al’ biće druga sasvim tema,
ako se nađemo, a ne prepoznamo…
Ako se sretnemo, a samo ćutimo!
Biće bolje onda, da nas nema,
da jedno za drugo nikada ne doznamo!
Da se i dalje, samo slutimo.
(c) Ratko Petrović
iz knjige
"Tri godišnja doba i smrt..."
Brojao sam zvezde i talase,
čitao sam putem, gde vode tajni znaci!
Sreli se nismo, a već znalo se,
da ćemo se eto, jednom sigurno naći.
Siguran sam ja u tebe, draga.
Da tamo negde, za mene ti postojiš.
I da isto tako, pratiš tragove bez traga,
i dane do susreta našeg prvog - brojiš.
Al’ biće druga sasvim tema,
ako se nađemo, a ne prepoznamo…
Ako se sretnemo, a samo ćutimo!
Biće bolje onda, da nas nema,
da jedno za drugo nikada ne doznamo!
Da se i dalje, samo slutimo.
(c) Ratko Petrović
iz knjige
"Tri godišnja doba i smrt..."
Prospi me u svoje oči. Treba mi dobro mesto. Pitomo. Oči su još jedini neiskvareni predeo u koji možeš zaći u nekom. U nekog. Plaši me ovaj oktobar. Treba mi da nekom budem nešto. Makar trenutno rešenje. Sem da samom sebi budem rešenje. Pa ni trenutno. Najgora sam opcija za to. Oktobar je jedan od onih meseci za koji nisi siguran da će ih biti nebrojeno mnogo, a o tome je onda bolje razmišljati kad si neko drugi. Pa i kad si makar trenutno rešenje. Nema pogrešnih poteza, dokle god se vuku potezi. I gubiti je i dalje igrati. Odslužio sam svoju ravnodušnost. Hoću svoj krvotok nazad.
Nema pogrešnih poteza, dokle god se vuku potezi. I gubiti je i dalje igrati. Odslužio sam svoju ravnodušnost. Hoću svoj krvotok nazad.
Ratko Petrovic
