Ekser savije glavu, pa neupotrebljiv; čovek upotrebljiv, tek kad savije glavu.
Srpski satiričar, dramski pisac i novinar
Sećate li se igre zvane Pokvareni telefon?
Sećate se, društvance poredja stolicu do stolice. Zatim zauzmu mesta.
Tako poredjani u jednom redu oni predstavljaju "pokvareni telefon". Prvi
telefonist - igrač tiho šapne na uvo jednu reč onome do sebe. Ovaj,
ono što je uspeo da čuje, tiho prenese na uvo trećem. I tako se šapće
do poslednjeg koji mora glasno da kaže šta je čuo.
Igra pokvareni telefon vremenom se usavršila. Evo jedne nove
varijante:
Vi telefonirate svome starešini da se prema vama greši. Starešina
vas ne čuje. Pokvaren mu telefon.
Vi posle telefonirate starešini da on greši. Posle se o vama ništa
ne čuje.
Ova igra se neprestano igra.
Ali nikad se ne zna ko učestvuje u njoj: ispravan čovek i pokvareni
telefon ili pokvareni čovek i ispravan telefon.
***
U Švajcarsku se dolazi ili na kliniku, ili na institut, ili u banku. Na kliniku da vam poprave zdravlje, u banku da vam poprave finansije, u institut da vam poprave dete. Neprestano me zapitkuju zašto sam ja išao u Švajcarsku? Zar je to važno? Bio sam i gotovo. Kad oni i dalje navaljuju, ja kažem: vodio sam svoju džepnu Omegu da posle 45 godina vidi domovinu. Moja porodična Omega je u međuvremenu promenila dva vlasnika. Na njoj je moj otac gledao kad počinje policijski čas. Zatim sam ja pogledavao da li kasnim na sastanke, na koje sam odlazio iz ljubavi i odanosti. Došao sam u zemlju gde se uopšte ne upotrebljavaju neke reči i izrazi kao što su: u ratu, posle rata, pre rata. U mojoj zemlji, ljudi oko mene neprestano govore šta su bili u ratu, tačno znaju šta je neko bio pre rata a šta posle rata. To: u ratu, posle rata i pre rata, kod nas kao da stoji u pravilima o sklapanju rečenice. Bez upotrebe rata nema ispravne rečenice.
***
Medju ovcama živeo ovan zaljubljen u sebe.Tom rogatom uobraženku nisi ništa
mogao da saopštiš. Sagovornike je prekidao u govoru sa:
– Znam, znam…