Pisac za pisce
I duša ima kostur, a to su sećanja.
I ja jurim svica. Samo on je već u meni, a ja ga još jurim.
So i san - Slova hazarske azbuke nose nazive prema jelima koja se sole, brojevi nose nazive prema vrstama soli, a Hazari raspoznaju sedam vrsta soli. Jedino se od slanog pogleda Boga ne stari, inace Hazari smatraju da se stari od pogleda, bilo svojih na sopstveno telo, bilo tudjih, jer oni oru i paraju tela oko sebe najrazlicitijim i najubojitijim alatkama, koje stvaraju njihove strasti, mrznje, namere i zudnje. Hazarska molitva je plakanje, jer suze su deo Boga posto, kao skoljka biser, uvek sadrze malo soli na dnu. Zene ponekad uzimaju maramu i savijaju je koliko mogu puta i to je molitva. Hazari takodje imaju kult sna. Smatra se da onaj ko je izgubio so ne moze da zaspi. Otuda paznja koja se u njihovoj sredini ukazuje snu, ali to nije sve, ima i nesto drugo sto nisam mogao dokuciti kao kad se od kola ne cuje put. Oni smatraju da osobe koje naseljavaju proslost svakog coveka u uspomenama leze kao zasuznjene ili uklete; ne mogu da se promene, ne mogu nijedan drugi korak da nacine do onaj koji su nekad vec nacinile, ne mogu da se sretnu ni sa kim drugim do s onima s kojima su se nekada srele, ne mogu cak ni da ostare. Jedina sloboda koja je data precima, citavim izumrlim narodima oceva i matera sadrzanim u secanjima, to je povremena oduska u nasim snovima. Tu, u snovima, te licnosti iz uspomena sticu malo slabo unovcene slobode, razmrdaju se, sretnu s nekim novim licem, promene partnere u mrznjama i ljubavi i steknu nesto malo privida zivota. Otuda san ima ugledno mesto u hazarskoj veri, jer proslost, zasuznjena zauvek u sebi dobija nesto slobode i novih mogucnosti u snovima.
(Hazarski rečnik)
***
Naše suze na zemlji ponekad su razlog blata tamo negde daleko u našoj duši.
Svaku priču treba ostaviti da malo odleži.Ako preko noći naraste kao testo za hleb, dobra je.
Čovek ne stari ravnomerno uz časovnik, nego ponekad za tri dana više no za godinu.
Pisac k’o pisac.Neće pokvariti samo ono što ne napiše.
Svaka vrlina je samo stanica na jednakom odstojanju dve susedne mane.
Ni dva mraka nisu ista a nekmoli ljudi.
Samo prošlost može da stane u budućnost,obratno ne.
Što se u životu promaši u snu se ne ulovi.
Velikoj ljubavi treba dugo da sazri,a mala je tu u tren oka.
Predosećanje je ruda od koje tek treba iskovati novac.
Uvek se mora znati šta se pogađa ako se promaši cilj.
Buku je lako napraviti.Napravi ako , možeš tišinu !
Nemojmo potcenjivati tajne , bolje je potceniti uho koje ih prima.Uho je glupo i šuplje po definiciji
Ovde je mrak još veoma slabog kvaliteta , noć ni prebijene pare ne vredi.
Stih i jeste najbolji ako se u njemu može stanovati.
Ljubav , to je nešto što se uči i uvežbava . Takođe , ljubav je nešto što se mora
ukrasti
Ako svaki dan ne ukradeš od samoga sebe malo snage i vremena za ljubav , ništa od ljubavi.
A ti , ako me izgubiš , izgubićeš me u sebi a ne u meni.
I zaustavljen sat prođe kroz tačno vreme.
Nismo znali šta hoćemo , hteli smo to odmah a nismo dobili nikad.
Do tajne se ne stiže drumom , nego stranputicom.Ona nije na kraju pravog , nego na kraju pogrešnog puta.
Mudri ljudi ne odu dalje od glupih za onoliko koliko su pametniji,nego mnogo, manje.Nema prostora da se ode daleko.Raširiš ruke i eto jedne šake na Suncu, a druge u magli.
