Moj izbor - Mika Antić

“Ne sanjamo svi jednako i to nikom ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?

...Sve se, sine moj, može naučiti iz knjiga, osim četiri stvari. Osim vrline nadanja, veštine verovanja, vizionarstva budućnosti i umetnosti strpljenja...

 ..Stići će samo onaj, koji ide.

-  Ako sad nisi ti, nikad to nećeš ni biti. Nije sve u svoje vreme, već sve u tvoje vreme.

 - Malo je bilo. Al’ ipak, kad pogledaš: dosta je sve ono što smo i rekli i prećutali

- Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali, oprosti, mi smo se divno poznavali.

- Hteo bih toliko toga da ti kažem, a ne znam, ne znam ništa bolje sad kad se voli.

"Večito je imala običaj da promatra zalaske sunca, raduje se kiši i neumorno broji pahuljice upletene u njenu kosu. Znala je da se smeje od srca, i kako da ugreje moje. Bila je moja inspiracija i tračak nade da sreća još postoji. Šteta što nisam znao kako da je sačuvam."

"...  danas, evo, ako dobijem poklon, ne otvaram 
ga danima. Lepše mi je da zamišljam šta 
može biti unutra. Uvek je tako sa zatvorenim 
stvarima. 
I tek kad oljuštiš omot, prestaje svaka čarolija, 
jer više nema smisla nijedna igra pogadjanja. 
Jer sve je u nama kad žmurimo, a strano kad 
otvorimo oči. I sve je naše dok želimo, a 
tudje kad se ostvari."

'' Prazna je torba najteža" - pevaju Cigani dok se vuku niz bespuća. Ja u sebi pevušim: "Prazna je torba bogatstvo, jer u nju staje mašta svega što živi i želi. U punu ne staje više nijedna mrva sna. Nijedna gipkost ovog pomalo okoštalog sveta..."

"Srećom,

jastuci ništa ne govore.
Čuvaju milion tajni
u mekoj belini perja.
Oni su kao ladje,
velike bele ladje
što plove u nemoguće,
u snove,
u bezmerja.
Uveče te odvedu.
U zoru te dovedu.
I niko ne primeti ništa.
Umiješ san sa oka 
i sve je opet u redu."

 "Ja mislim da smo svi redom
iz lepe ljubavi rođeni,
ogromne, čudne i drhtave
kao jasike zelene.
Svejedno je da li su oblaci
jesenjim nebom tumarali,
ili je košava bila,
ili je mećava bila,
ja mislim: oni su videli
sva sunca kad su nas stvarali.
Zato je kosa bebama
meka i topla kao svila.
Ja mislim da su se voleli
i mislim da su zamišljali
najlepše usne za nas,
najlepše oko i dlan.
I želeli su da budemo
najbolji na ovom svetu..."

"Bolje da sam bio trgovac. Mogao bih sam od sebe da ukradem šta mi duša hoće i da niko ne zabada oči u moj lepi život."

"Uzmi malo sna u šaku i protrljaj oči svoje. I odjednom znaćeš: to je. Koje? Moje ili tvoje? Ne benavi, svete plavi, ko da moje nije tvoje, ko da tvoje nije moje."

"Raspi brige i strahove na prozore kao jorgane. I diši... Ni ne slutiš koliko si zapravo srećan. Tek tako. Jer te ima. Jer imaš još jedno novo proleće.”

Moj izbor - Miloš Crnjanski

SMIRAJ

Setim se, kako su, u ljubavi, dragi, prvi dani. Kad su ruke tople, kad se oči slede, preletajući one kutove blede, oko usana... što drhte, protkani, mutnom tišinom u kojoj su osmeh i tuga pomešani nesigurno i tamno. Klatno zvona teško i tmurno, u grudi udari me. Tad se dižem, i u mutna okna prozora, puna sitnih glasova večeri, šapućem, nesigurno, i moje ime.

Moj izbor - Duško Radović

- Neki ljudi nas ponižavaju svojom dobrotom. Odvikli smo se od dobrote. Ne razumemo zašto nam neko nešto čini ako ne traži nikakvu protivuslugu. Dobrota se ne može vratiti jer se i ne daje. Dobri ljudi su dobri zbog sebe, a ne zbog drugih.


-  Ko ume da se raduje - ima čemu da se raduje, Radost je privilegija onih koji misle skromno o sebi a lepo o životu, 


-  Neko iz detinjstva ponese samo uspomene a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima-


-  Sumorni neki dani.
Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog,
vedrog, veselog, lekovitog.
Da nas nauci sta je vazno a sta nevazno
u zivotu.
Da nas lupi sakom po ramenu i da od tog
udarca ozdravimo.


-  Za ljubav su zgodni: malo vremena, nezgodna mesta, teskoba, niz otežavajućih okolnosti. Tada je ljubav lepa, samo tada cveta.Što je više vremena i prostora i raznih drugih pogodnosti, ljubav gubi draž. Nigde se tako ne mrze kao u velikim, lepo nameštenim i dobro zagrejanim stanovima.


-  Ako ne možete da nadjete izlaz iz ove situacije, promenite situaciju. Ima situacija sa izlazom.


-  Nova godina će, razume se, stići i onima koji je ne budu čekali. Medjutim, sva čar i jeste u čekanju, a ne u Novoj godini. Lepo je čekati nešto u šta ste sigurni da će doći.



- Evo nas još jednom na početku. Danas ćemo ponovo uvežbavati kompletan program života. Da budemo spremni kad jednom počnemo da živimo.

- Evo nam još jednog jutra i dana. Počnimo život ispočetka! Prvo nadjimo nekoga ko će nam za sve biti kriv. Njega svi imaju, bez njega se ne može.


- Neko je jutros obuvao cipele drškom kašike za supu, pa se odjednom setio - otkad nije pojeo ništa kuvano i toplo! U zamagljene oči navrla su mu sećanja na majku, detinjstvo, na one žute i tople supe, na one tanke, guste i slatke rezance, na svečanu zvonjavu kašika u dubokim i punim tanjirima... Rasplakao se naš sugradjanin u polumraku antrea i nekoliko vrelih suza kanulo je u davno ohladjenu i zaboravljenu kašiku.


- Da li bi ljudi mogli biti bolji? Mogli bi, ali niko neće prvi da počne. Svi imaju loša iskustva.

- Ako se plašite odgovora, ne postavljajte pitanja. Nije svako znanje lepše od neznanja.

- Svako je pametan samo onoliko koliko pameti uspe da upotrebi, a ne onoliko koliko je ima.

- Nemojte ovo jutro trošiti na uzdisanje i kajanje zbog onog što je bilo juče. Pokušajte da danas izbegnete ono zbog čega biste se mogli kajati sutra.

- Kad neko nema šta da kaže o tome šta jeste, najčešće govori o tome šta nije. Nije blesav, nije sisao vesla, nije mačiji kašalj, nije naivan, nije čuvao ovce...

- Ćutite bar danas. To što vas niko ne sluša razlog je da ćutite, a ne da govorite još više i glasnije.


- Muškarci mogu da vole samo kada nadju malo slobodnog vremena i samo one žene koje im se u tom trenutku nadju pri ruci.
- Nekada su ili zidovi bili mekši ili muškarci tvrdјi. Danas je teško naći čoveka da vam ukuca ekser u zid.
- Danas je toliko teško biti muško da su mnogi odustali. Mnogi još uvek izgledaju prilično muškobanjasto za svoje namere.

- Muškarci ne mrze žene onoliko koliko viču na njih, niti žene vole muškarce onoliko koliko ih slušaju i trpe.
- Nema lepše slike nego videti dve glave na jednom jastuku. Lepo je čak i onda kad su se našle na jednom jastuku, jer nisu imale drugi. Dobra je muka koja nas povezuje i loše je svako dobro koje nas razdvaja.


- Za ljubav je vazna i neophodna ona lepa i slatka glupost. A za brak se trazi ona odvratna i surova pamet.

-  Ne vaspitavajte decu ako ne umete. Bolje je biti nevaspitan nego lose vaspitan.

 
- Samo kukavice vole po nekoliko zena. Hrabri muskarcine plase se rizika da vole samo jednu zenu.

- Strasno je to kad imate da ispricate nesto vazno a nemate kome. A jos je strasnije kad imate kome, a nemate sta.


- Pokloni su retki i jeftini. Sve ostalo je podmicivanje.

- Hladno je. Bice vam potrebne ili rukavice ili tudja ruka.

- Budni su oni koji vole, jos spavaju oni koji su voljeni.


- Juce je neko nasao ono sto nije trazio. Ono sto je on trazio nasao je neko drugi.

- Lepse je biti necija baba nego samo baba.


- Tucite svoju decu sve dok vam ne priznaju zasto ste ih tukli.

- Neko je prevario onu koju voli sa onom sa kojom zivi.

 
- Cekajte sto duze ono sto treba da cekate. Jer kad to docekate, posle necete imati vise sta da cekate.

 
- Zenama je potreban samo mali znak, nagovestaj, jedan mig, nevidljiv detalj, sitan povod, a zatim sve rade same; vole, pate, nadaju se, mastaju i placu.

 
- Ko ima problema neka digne ruku. I neka je drzi tako dok mu ne utrne. Kad spusti ruku bice mu mnogo lakse.

-  Dok ne mislimo svojom glavom, svi mislimo isto.

-  Ko je bio voljen, zaboravio je. Uspomene imaju samo oni koji su voleli.

 
- Ima mnogo rasparenih ljudi i mnogo neparnih kombinacija.
Ili ste sami ili ste suvisni.


-  Volite se kad niste zajedno. To je prava ljubav. Ko ume da se voli samo kad je zajedno, taj ne pravi pitanje s kim je.

-  Dobro je imati oca i majku, ali je još bolje imati ćaleta i kevu. Svi očevi i majke masiraju svoju decu i iživljavaju se na njima, ali se samo sa ćaletom i kevom može iskreno razgovarati o tome. 

- U životu je dovoljno biti pametan samo dva puta: kad birate zanimanje i bračnog druga. Ko oba puta promaši, mora biti pametan celog života. 

- Ko ne zna šta mu je, neka pogleda gde mu je. Pa ako ga ne nađe - to mu je!

Moj izbor: Desanka Maksimović

"...Ima u duši mojoj ožiljak koji samo u snu boli.
I ne znam od kog bola on je ostao,i da li je to bilo jutro ili suton kad se urezao u moju dušu..." Takva je naša duša.
Ispunjena uspomenama koje nas rastuže,nasmeju,zabole. Ponekad namjerno diramo te stare ožiljke iako znamo da nas čeka neprospavana noć. Pa onda kroz prozore gledamo u neko tuđe nebo i uzalud tražimo one zvezde ka kojima smo nekad davno upirali čeznjive poglede i samo njima odavali tajne prvih mladalačkih ljubavi.Pa se naprežemo da čujemo onaj letnji povetarac što je šaputao u krošnjama drveća ispod kojeg smo se,držeći svoju prvu ljubav za ruke,skrivali od radoznalih pogleda. Ali...umesto tog šapata samo uzdah srca svoga čujemo. Prohujalo je vreme i mnoge vode protekle....nema više ni parnjača ni zvižduka vozova koji su najavljivali da smo blizu onog koji nas na nekom sivom peronu čeka uzdrhtalog srca.Niti iščekivanja poštara da nam glas od voljene osobe donese pa da po ko zna koji put pročitamo reči koje su drhtavom rukom pisane; "ljubim te", "mislim na tebe", "nedostaješ mi".Pa prislonimo pismo na grudi i uzdahnemo od nekog slatkog bola što nam kroz srce mine... Od svega ostaše samo uspomene od kojih se pobeći ne može.Čak i kada bi znali put što vodi u zaborav, mi ne bi pošli njime.Već se uvek istom stazom vraćamo što vodi do mora uspomena.I uronimo u te talase koji nas miluju,nose,vuku u dubine....I plovimo,plovimo ka onim nekim dalekim,nedostižnim obalama što nas svake noći zovu i mame. I onda se odjednom probudimo jer se uplašimo da ćemo potonuti u tom uskovitlanom moru uspomena.A kad se pogledamo u ogledalo...vidimo ispod očiju nekoliko sitnih kapi...blistavih...slanih..."