Moj izbor: Khalil Gibran, Glas pesnika

Ljubim te zbog tvoje Istine, rođene iz tvoga znanja; one Istine koju ja ne vidim zbog svojeg neznanja.

Nadam se da ćeš naučiti ljubiti, a ne bojati se oluje..

Snaga milosrđa utkana je duboko u moje srce i ja, trgajući pšenicu, slažem je u kitice i delim je gladnima.

Ljudi teže zemaljskim stvarima, a ja oduvijek čeznem za zagrljajem tvrđave ljubavi koja će me pročistiti svojom vatrom i odagnati nečovječnost iz mojega srca.

Materijalne stvari usmrćuju čoveka bez patnje; ljubav ga budi oživljavajućim bolima.

Stojim usamljen slušajući glas nade iz svoje dubine kako mi kazuje: "Kao što ljubav oživljuje srce čovečje s boli, tako ga neznanje uči putu prema znanju."

Moj unutrašnji glas kazat će: "Kuća koja ne primi onoga kojem je to potrebno, nije dostojna ničega doli razaranju.

Poruga je gora od ubistva.

Ti si ovde da mi budeš suputnik na životnom putu i pomoć u spoznavanju skrivene Istine. Ti si čovek i, stoga, ljubim te kao brata.

Ljubim te zbog tvoje Istine, rođene iz tvoga znanja; one Istine koju ja ne vidim zbog svojeg neznanja.

Moja je duša moj drug koji me teši u bedi i nedaćama života. Onaj koji ne pronađe čovečno vođstvo u samome sebi, iščeznuće u očajanju. Život se pomalja iz unutrašnjosti, on ne dolazi iz okoline.

"Moja je želja da čovjek pokazuje ptičji instinkt i moja je želja da oluja slomi ljudska krila. Jer čovek je sklon strahovanju i malodušnosti i kada oseti buđenje oluje, uspuže u pukotine i pećine i krije se."

Verovanje je lepa stvar, ali smeštanje te vere u izvršenje ispit je snage.

Nisam napustio ljude kako bih video Boga, jer sam ga uvek viđao u domu svoga oca i majke. Otklonih se od ljudi jer njihove prirode bijahu drukčije od moje, a njihovi snovi ne življahu u slozi s mojima. Napustih čoveka jer bijah shvatio da se žito moje duše okreće u jednom smjeru i ne mrvi u skladu sa žitom drugih duša koja se kreću u drugom smeru. Napustih civilizaciju jer bijah spoznao da je postala staro i izopačeno stablo, snažno i strašno, čije korenje je bespovratno ukopano u Zemljinoj tmini, a granje seže onkraj oblaka; ali njegov je cvat od pohlepe i zla i zločinaštva, a plodovi od jada i bede i straha. Krstaši su pokušali u nj uklopiti dobro i promeniti mu ćud, ali ne požnjehu uspeha. Umreše razočarani, izmučeni i istrzani...Ne, moj brate, ne poiskah samoću iz religioznosti, već jednostavno da bih izbegavao ljude i njihove zakone, njihova učenja i tradicije, njihove ideje i njihov lažni sjaj i njihove jadikovke.

Potražih samoću kako ne bih morao gledati lica ljudi koji prodaju sebe i kupuju za istu cenu stvari koje su manje vredne od njih samih, duhovno i materijalno. 

Potražio sam samoću kako bih se maknuo od onih samozadovoljnih pojedinaca koji u svojim snovima viđaju spektre znanja i veruju da su postigli svoj cilj.

Pobegoh od društva onih koji viđaju samo fantome istine u svojim buđenjima, i

izvikuju svetu kako su potpuno savladali bit istine.

Napustih svet i potražih samoću jer postadoh umoran od susretljivosti one većine koja veruje da je poniznost neka vrsta slabosti i milosrđe vrsta plašljivosti, a snobizam jedan oblik snage.

Potražih samoću jer se gnušah onih koji iskreno veruju da sunce i mesec i zvezde ne izlaze doli iz njihovih kovčega i ne smeštaju se nigde doli u njihove vrtove.

Pobegoh od onih koji se otimaju za položaje i uništavaju ljudima sudbine bacajući im u oči zlatnu prašinu i puneći im uši zvucima beznačajnih reči.

Odbegoh od propovednika koji ne žive u skladu sa svojim propovedima i koji

od ljudi zahtevaju ono čega se sami ne pridržavaju.

Poiskah samoću jer se u njoj nalazi pun život za dušu i za srce i za telo. Pronađoh  beskrajne prerije u kojima se odmara sunčeva svetlost i gde cveće izdiše svoje mirise u svemir, a potoci opevaju svoj put prema moru. Otkrih planine u kojima upoznah sveže buđenje proleća i blistavu čežnju leta i bogate pesme jeseni i prelepu tajnovitost zime. Dođoh u ovaj udaljeni kutak Božjeg delovanja jer žudeh naučiti tajne univerzuma i prići tik do Božjeg prestola.

Niko na zemlji ne može pomoći čovečanstvu. Sejač, koliko god iskusan i mudar bio, ne može nagnati polje da rodi zimi.

Hipokrizija će ostati zauvek, čak i ako joj nokti budu lakirani i polirani; a Prevara se nikada neće izmeniti čak ni ako njen dodir postane blag i mek; a Laž se nikada neće pretvoriti u Istinu čak ni ako joj navučeš svilenu odoru i smestiš je u palatu; i Lakomost neće postati Zadovoljstvo; kao što Zločin neće postati Vrlina. I večno Ropstvo učenja, običaja i istorije ostaće Ropstvo čak i ako izmeni glas. Ropstvo će ostati Ropstvo u svom svojem jezovitom obliku, čak i ako samo sebe nazove Slobodom.

Jedna je stvar koju duh ljubi i zaklinje. Jedna blistava i usamljena stvar.

To je buđenje u duhu; to je buđenje u unutarnjim dubinama srca; to je jedna neodoljiva i veličanstvena snaga koja se iznenada izdiže iz čovekove svesti i otvara mu oči, te on vidi Život usred blještavog pljuska prelepe muzike, okružen krugom silne svetlosti sa čovekom kao stubom lepote između zemlje i nebeskog svoda. To je plamen koji iznenada bljesne u duhu i dotakne i pročisti srce. To je dobrota koja okruži čovekovo srce tako da on zbunjuje i kudi sve one koji su to poricali, i pobunjuje se protiv onih koji odbijaju razumeti njeno veličanstveno značenje. To je tajna ruka koja je skinula koprenu s mojih očiju.. 

*** 

CITATI

Otkrio sam tajnu mora, razmišljajući o rosi.

Gde mogu da nadjem čoveka kojim upravlja razum umesto navika i nagona.

Više volim da sam sanjar medju najskromnijima sa vizijama na ostvarenje,
nego vlastelin medju onima koji nemaju ni snova ni želja.

Od dve glavne vrednosti zivota, lepote i istine.Prvu nalazim u srcu koje voli, drugu u ruci koja dela.

Očuvaj me od mudrosti koja ne plače, filozofije koja se ne smije, i veličine
koja se ne klanja pred djecom.

Video sam ih kako jedu i ocenio ko su.

Šta da kažem čoveku koji me šamara dok ga ljubim u lice
i koji ljubi moja stopala dok ga ja šamaram.

Neki misle da na njih namigujem kad zatvorim oči da ih ne bih video.

Kažu da ćutanje obitava u zadovoljstvu,ali ja vam kažem da bunt, opiranje i prezir obitavaju u ćutanju.

Podela izmedju mudraca i budale je mnogo tananija nego paukova mreža.

Ne treba da zaboravimo da još uvek ima onih koji žive u pećinama; pećine su naša srca.

Mi se možda menjamo sa godišnjim dobima,ali godišnja doba nas neće promeniti.

Ako biraš jedno do dva zla,bolje da tvoj izbor padne na vodljivo nego na skriveno,iako se ono prvo čini većim.

Da li pesma mora završava na obali ili u srcima onih koji slušaju.

Većina od nas lebdi sumnjičavo izmedju ćutljivog bunta i brbljive pokornosti.

Najviši stepen duše je poslušati čak i ono čemu se um protivi.A najniži stepen uma je protiviti se onome čemu se duša pokorava.

O, srce, ako ti neznalica kaže da duša propada kao telo, reci mu da cvet propada ali seme ostaje.

***

Ako želis da vidiš dolinu, popni se na vrh planine;
ako želis da vidiš vrh planine, podigni se na oblak;
ali ako težiš da razumeš oblak, zatvori oči i razmišljaj.

Život nas ljubi u oba obraza danju i jutrom,
Ali se smeje našim delima noću i večerom.

Slušaj ženu kada te gleda, a ne kada ti govori.

Ko danas sluša himnu potoka kad bura govori.

Saslušajte moju priču bez sažaljenja, jer sažaljenje je za slabe, a ja sam, u svom bolu, još uvek jak.

Jesi li ti onaj koji se rodio u zibanju gora, koji je rastao u naručju nesreće i u kući ugnjetavanja?Jedeš  li suhu koru namočenu u suze? Piješ li mutnu vodu punu krvi i suza?

"... kažem da je život mrak, osim kad postoji žar,

a svaki je žar slep, osim kad postoji znanje,

a svako znanje je uzaludno, osim kad postoji rad,

a svaki je rad prazan, ako nema ljubavi,

a kad sa ljubavlju radite, tek onda se spajate

sa drugima, sa sobom i sa Bogom..."

O, kako golema je Ljubav! I kako malen ja sam!

Kažu da ćutanje obitava u zadovoljstvu,ali ja vam kažem da bunt, opiranje i prezir obitavaju u ćutanju.

Većina od nas lebdi sumnjičavo izmedju ćutljivog bunta i brbljive pokornosti.

Sećanje je kamen spoticanja na putu nade.

Umetnost Rusa je u setnosti.

Najkorisniji medju ljudima je onaj koji je daleko od ljudi.

Kada bih znao uzrok svog neznanja - bio bih mudrac.

Jaki rastu u samoći, dok slabi venu.

Ljubav ne zna svoju sudbinu dok ne dodje čas rastanka.

Čednost tela može biti siromaštvo duha.

Tvoje poverenje u ljude i sumnja u njih tesno su povezani sa tvojim samopouzdanjem i tvojom sumnjom u sebe.

Ljubav i praznina u nama, kao plima i oseka.

Najčvršći kamen gradjevine je onaj koji se nalazi duboko u njenom temelju.

Kako sam daleko od ljudi kad sam sa njima i kako sma im bliži kad su oni daleko.

Naš um je litica, naše srce potok. Nije li neobično da mnogi među nama radije sabiru vodu nego da je puste da teče?

Možete da zaboravite sa kime ste se smejali, ali nikada nećete moći da zaboravite sa kime ste plakali .

Naše najsvetije suze nikad ne poteku iz naših očiju.