U traganju za izgubljenim
Kaći
Imati vinograd, vinograd na Fruškoj Gori.
Kolibu sa malim tremom, čvorka,
Čvorka koji čavrlja u tvom snu.
Šefteliju koja silazi na Dunav, da se okupa,
Al šefteliju koju si ti zasadila
U danima našeg gospodstva.
Imati konja, belog, s krilima od šećera.
Konja dostojnog da nosi Dositeja.
I davati mu zob iz ruke žive zobnice
Baš kao ti meni vino
U danima naših iluzija.
Imati pčele, saradnice sunčevog genija.
Spasavati ih od oluje, leda iz oblaka.
Sveto saće izneti pred prijatelje,
Kao pesme bezbožničke mladosti
Iz slavnog doba naših metafizičkih strahova.
Imati zmiju. Da čuva verige, kolevku i prag.
Hraniti je magnetima, pepelom sa ognjišta.
Osvetljeni njenim zenicama,
Pokisli do gole kože,
U nezaboravnoj drhtavici naše prisnosti.
Imati psa, ljuticu, mešanca gordog.
Da zavija na Severnjaču u noći bogojavljenskih
mrazeva.
Zver nebeska da se skameni
Od urlika našeg psa,
U neponovljivim danima naših gubljenja.
***
Jeste dođu meni moje lude bubice
jeste salete me neke crne ulice
al'
zato ćeš ti kao stara kučka
skapati jednom posle dobrog ručka
Jeste pošašave katkad moji damari
jeste spopadnu me užasi i darmari
al'
ti si za mene pročitana knjiga
i ko te sad čita baš je mene briga
Jeste mnogi pamte moje pijane zore
jeste o meni se priča sve najgore
al'
tebe više do jutra ne čeka
pesnik koji te za noć voleo dva veka
Jeste mene će anđeli od prakse
po nalogu zvezda zauvek da uhapse
al'
tvoje srce biva sve lihtije
i život ti se menja u pihtije
Jeste jesam širio laži kao gubu
jesu mene mrtvog videli u klubu
al'
kao i uvek kad god sam to hteo
čim je svanulo ja sam oživeo
Sad u šumskoj kući zbratimljen sa šumom
poručujem trista čajeva sa rumom
al' to je samo slučajno (onako)
jeste
to je zato da ne bih zaplako
I moram ti reći već šenulim umom
dobra stvar ti čajevi sa rumom
još
da si ti tu
zveri
moja
davna
bila bi to čajanka
nepojmljiva
slavna!
