Šala
Moje pesme
stidljivo kucaju na tvoja vrata
da se pred tobom poklone:
hoćeš li mi otvoriti?
Moje pesme imaju
zvuk svile poput šuštanja
tvoje haljine u predvorju,
Moje pesme mirišu
kao ljupki zumbul
u tvom vrtu.
Moje su pesme u boju
krvi odevene,
u boju haljine tvoje
šuštave i sjajne.
Moje najlepše pesme
blistaju,
one su kao ti!
Pred vratima stoje
da ti se poklone:
hoćeš li mi otvoriti?
*
U MAGLI
U magli sve čudno se čini!
Samotan svaki žbun i kam,
dub ne vidi dub u blizini,
svaki je sam.
Drugova beše tma i tušta
dok svetao život mi bio;
sad, kad se magla spušta,
svaki se skrio.
Niko mudar ne biva
dok tminu ne pozna što njega
neumitno skriva
i odvaja od svega.
Magla sve menja toliko!
Život je samotan plam.
Nikog ne poznaje niko,
svako je sam.
