недеља, 20. новембар 2016.

Moj izbor: Lav Nikolajevič Tolstoj - Ana Karenjina


Na danasnji dan umro je veliki ruski pisac Lav Nikolajevič  Tolstoj.





"Sve srećne porodice nalik su jedna na drugu,svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način..."
"...znao je da se za njega sve devojke sveta dele na dve vrste: jedna vrsta - to su sve devojke na svetu,osim nje,i te devojke imaju sve ljudske slabosti i vrlo su obične devojke; druga vrsta - to je ona jedina,bez ikakvih slabosti i ponad svega ljudskoga..."
"...,obe su ljubavi kamen kušnje za ljude.Jedni samo znaju za jednu, drugi za drugu. A oni što znaju samo za neplatonsku ljubav,utaman govore o drami.U takvoj ljubavi ne može biti nikakve drame. 'Sluga pokoran i hvala na užitku,moje poštovanje',to ti je sva drama. A za platonsku ljubav ne može biti drame jer je u takvoj ljubavi sve jasno i čisto..."
"...Oni osećaju da je ovo nešto drugo, da ovo nije igrarija,da mi je ova žena draža od života.I upravo im je to neshvatljivo i ljuti ih. Ma kakva bila i ma kakva će biti naša sudbina,mi smo je stvorili i na nju se nećemo potužiti..."
"...Ni pojma oni nemaju o tome šta je sreća, oni ne znaju da bez ove ljubavi za nas nema ni sreće,ni nesreća-nema života..."
"...Ne,ne, ali tu su pogledi, tu je držanje. Sto godina da živim,zaboraviti neću..."
"...On ju je gledao kao što čovek gleda uveo cvetić što ga je on otkinuo i u kojem s mukom prepoznaje lepotu s koje ga je otkinuo i pogubio. Pa ipak, bez obzira na to,osećao je da je onda, kada mu je ljubav bila jača,mogao,da je to baš zaželeo, istrgnuti tu ljubav iz srca,no sada kad mu se,kao i toga trenutka,činilo da ne oseća ljubavi za nju,znao je da ne može raskinuti svoju vezu s njom..."
"...Pocrvenela je, probledela, opet pocrvenela i obamrla,a usne su joj lako podrhtavale dok ga je očekivala..."
"...Dugo on nije mogao ništa reći, ne toliko zato što se bojao rečju pokvariti uzvišenost svoga osećaja, koliko zato što bi, svaki put kad je htio štogod reći, osetio da će mu mesto reči navreti suze sreće..."
"...Shvatio je da mu ona nije samo bliska nego da on sada ne zna gde završava ona a gde započinje on..."
"... Dirati u ova osećanja njoj je bilo bolno; ali ona je ipak znala da je to bio najbolji deo njene duše i da se taj deo njezine duše brzo utapao u životu kojim je ona sada živela..."
"...A osećala je da je uporedo s ljubavlju koja ih je vezala, njima ovladao nekakav zao borbeni duh koji ona nije mogla izagnati ni iz njega, a još manje iz svoga srca..."
***
"Muzika vele, utiče na dušu, uzvišava je. Budalaština! To nije istina! Ona utiče, strahovito utiče, to ja već znam, ali ni malo ne uzvišava dušu. Niti ona uzvišava niti ponižava dušu, ona razdražuje dušu! Kako da vam to kažem! Muzika me nagoni da zaboravim sebe, svoje istinsko stanje; ona me prenosi u nekako drugo, tuđe stanje; pod uticajem muzike meni se čini da osećam ono što u stvari ne osećam, da razumem ono što ne razumem, da mogu ono što ne mogu. Ja to tumačim tim, što muzika utiče kao zevanje, kao smeh: meni se ne spava, ali zevam, gledajući kako drugi zevaju; nemam čemu da se smejem, ali se smejem, čujući kako se drugi smeju. Mene muzika na jedan mah, neposredno prenosi u ono duševno stanje u kojem se nalazio onaj koji je složio muziku. Moja duša stapa se s njegovom i ja se s njim zajedno prenosim iz jednoga stanja u drugo. A zašto to činim - ja ne znam! " Lav Tolstoj (Iz pripovetke Krojcerova sonata).


Ekaterina Pozdniakova




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...