SUBOTE MOG DETINJSTVA
Subotom je reka Gruža tekla
najbistrija ispod cvetnih grana
subotom je moja majka pekla
hleb kiseljak za nedelju dana.
Još od zore vatra je pevala
pod čađavim šeširićem krova
pod kojim su potom izgrevala
bela sunca pšeničnih hlebova.
Bilo nas je desetak u kući
i svi smo se radovali belim
subotama kad hlebovi vrući
zamirišu pod voćkama zrelim.
Još se plavi majčina bluzica
sašivena od parčeta neba
i rumena ruža njenog lica
nad brdašcem mirišljavog hleba.
Hvala njenim rukama i hvala
toj kućici s crnom kapom krova
koja nam je subotom rađala
bela sunca pšeničnih hlebova.
Po licu mi rominjaju kiše
i sneg kiti kao cvet od zove
moj zavičaj što mi još miriše
na rumene subotnje hlebove.
