Đura Jakšić (Devojka u plavom 1856.)
ZAŠTO ME . . .
Zašto me ne ljubiš,
mog života raju?
Bez ljubavi časi
što da propadaju?
Zašto noći čarne
u samoći stojiš?
Što grudi nemarne
sa studenju gojiš?
Potamneće lice
i te oči crne;
ohladneće srce,
kad zima nagrne.
Sve tvoje lepote,
miline i slasti,
sve što srce hote,
dostaće propasti.
Pa zato ne gubi
svog proleća dane:
već me grli, ljubi,
dok nas ne sahrane.
1856.
KROZ PONOĆ . . .
Kroz ponoć nemu i gusto granje
Vidi se zvezda tiho treptanje,
Čuje se srca silno kucanje; —
O, lakše samo kroz gusto granje!
Tu blizu potok daljinu para,
Tu se na cveću cveće odmara,
Tu mene čeka ašikovanje; —
O, lakše samo kroz gusto granje!
Pašću, umreću, duša mi gore,
Rastopiće me do bele zore,
Kô grudu snega vrelo sunčanje; —
O, lakše, lakše kroz gusto granje!
1962
