среда, 9. новембар 2016.

Moj izbor: Hajnrih Hajne


ONA SE GASI

Zastor je pao. Kraj je drame. Već idu kući gospoda i dame. A da li im se komad dopao? Po pljesku sudeći nije propao. Priznanje zahvalnoga sveta ubro je poznati poeta. No sad je kuća posve nema, i žamora i svetla više nema. Al kakav je to čudan zvuk odjeknuo po praznoj bini? To možda jedna žica puče na nekoj staroj violini. Trčeći ovim, onim smerom štakori šuškaju parterom, i vonja sve na staro ulje. Posljednja lampa već se gasi, ne može jadna sjati dulje, iako plamsati još kuša. To svetlo beše moja duša.
Hajnrih Hajne

*
U LJILJAN ĆE BELI

U ljiljan ću beli uronit srce svoje, da ljiljani dahom svojim, o dragoj mojoj poje. Nek pjesma dršće mala, ko poljubac živi njen, što negda mi ga dala u sladak, blažen tren.

*
IMAŠ BISER 

Imaš biser, dijamante I sve za čim svet uzdiše; Ti najlepše oči imaš – Mila moja, šta bi htela više? Tvoje mile, divne oči Iz srca mi izmamiše Bezbrojne mi večne pesme – Mila moja, šta bi htela više? Tvoje mile, divne oči Mnogim bolom mene biše; Ti me njima upropasti – Mila moja, šta bi htela više?

                                                                             *

"Zar ne čuješ u mom glasu
moje muke što me guše?
Noću jecam i uzdišem
iz dubine tvoje duše."







Edvard Munch






Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...