среда, 30. новембар 2016.

Moj izbor: Milorad Pavić



"- Kao što se Bog ogrće u tri svetlosti, tako je čovek obučen u tri znoja - pričao je moj vojnik i pokazao da nije nimalo ćutljiv.
- Može se reći i u tri kabanice, ili još ponajbolje u jednu jedinu dolamu, sastavljenu od osnove, potke i postave. Prvi znoj, ili osnova dolame koja je svakom dodeljena, to je na nas pokrojen deo zajedničke velike osnove, ili zajedničkog znoja; to je đavolov znoj, izliven u ratovima u onim događajima našeg života koji nam svima kroje kaput. To je nešto kao u knjizi njen sadržaj; izvan toga okvira počinje nova knjiga, koja s ovom nema nikakve veze. Drugi znoj, ili potka, to je onaj deo koji je načinjen prema potrebama i mogućnostima jedne porodice ili jedne loze. On se ravna prema onom prvom znoju kao svaka potka prema osnovi, svaka donja haljina prema gornjoj; ne može biti šira. U tom znoju, u toj potki leže pouka i pretnja našeg života, vezani za naše poštenje, za porodične odnose i nasleđa. To je kao u knjizi poruka, prikriveno značenje, njena tajna okrenuta dosećanju. Treći znoj, ili postava dolame, pripada samo nama, našoj intimnoj ličnosti, jer dolazi do tela; to je košulja starija od dolame, ali se spolja ne vidi, to je samo naš, to nije zajednički znoj. U trećem znoju je zatvorena naša budućnost, i on je kao u knjizi proročki glas, u njemu je zaključano predznanje o našoj sudbini. Tako je i čovek knjiga sa tri pečata zapečaćena, i teško onome ko ne zna kada se i rašta oznojio...
Iz priče Blejzer boje mora (zbirka priča Gvozdena zavesa)


BLIZU KARAMATINE KUĆE U ZEMUNU...


Kako bih voleo da sam livac
Da imam radionicu zvona u 1854. godini
S one strane rajske reke
Blizu Karamatine kuće u Zemunu.
Pio bih vino iz najlepšeg zvona
Iz jednog uha rasla bi mi vrba iz drugog grožđe


I boleo bi me za vas
Gvozdeni kokot na krovu livnice.
Tako bih uvek znao s koje strane vetar duva
Tako bih 1970. otkrio da pevac
pokazuje kradom i jedan peti vetar
Vetar sunčeve prašine
I svetlosnih odjeka zvezda.

Ovako Vasku su Popi i meni opet ozebli zubi
Na košavi iz Besarabije
Pa se grejemo čorbom od jedne mudre ribe
Koju nisu upecali nego ubili kamenom
Ko pticu grudvom snega u letu
Kao pre 7.000 godina u Lepenskom viru
na ovoj istoj rajskoj reci.
Na dnu čorbe našli smo ime ribe
Koje nije za jelo ni za objavljivanje. 

Milorad Pavić




Momo Kapor (Košava)





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...