Moj izbor: Luj Ferdinand Selin

Kralj književnosti XX veka.

"Najveći deo mladosti čovek izgubi u nespretnim postupcima. Bilo je očigledno da će me moja prijateljica napustiti, konačno i uskoro. Još nisam naučio da postoje dva čovečanstva: čovečanstvo bogatih i čovečanstvo siromašnih. Trebalo mi je, kao i tolikim drugima, dvadeset godina i rat da bih naučio gde mi je mesto i da pitam za cenu stvari pre no što ih se dotaknem, a pogotovu pre no što se za njih vežem."

* U pravu si, Arture, nema šta, tu si u pravu. Ogorčeni i poslušni, silovani, pokradeni, raščerečeni i uvek budale, nisu bili gori od nas! Dobro si rekao! Ništa ne menjamo! Ni čarape, ni gospodare, ni mišljenja, ili ih menjamo dockan, kad više ne vredi. Rodili smo se verni i od toga crkavamo, takvi smo! Uzaludni vojnici, heroji za sve i majmuni koji govore, a reči im se muče, mi smo ljubimci Kralja Bede. Njegovi smo! Kad ne slušamo, on pritegne… Njegovi su nam prsti oko vrata, uvek, ne daju ti da zineš, dobro treba da paziš ako hoćeš da imaš šta da pojedeš… On za sitnicu davi… Kakav je to život?…

- Postoji i ljubav, Bardami!

-Arture, ljubav je beskonačnost dostupna i pudlicama, a ja imam svoje dostojanstvo!”

(Putovanje na kraj noći)

*****

"Đavo ima dobar princip koji uvek važi. Kao i obično, bio je u pravu kad je Čoveka ćušnuo u materiju. Nije mu trebalo dugo. Za dva veka, ohol do ludila, uz pomoć mašina, postao je nepodnošljiv. I danas je takav: divalj, sit i presit, pijan od rakije, pijan od benzina, slep i nerazuman, nepopravljiv, mešanac ovčice i bika, ali i hijene. Baš je sladak! I poslednja sprčena guzica u ogledalu vidi Jupitera. Čudo nad čudima modernog vremena. (...) Vasceli svet postaje kritičar, a to znači mediokritet do srži. Kritika je danas kolektivna, žučna, slugeranjska, glupava i potpuno ropska.
Svesti čoveka na materiju, to je novi zakon, skriven, neumoljiv. (...) Kad prevare više ne pomažu, kada sistem pukne kao balon, dohvata se pendrek, mitraljez... granate! Kad treba, prazni se arsenal! Sve uz silni optimizam krajnje odlučnosti! Svi pokolji, svi ratovi od potopa naovamo, vođeni su uz muziku optimizma... Budućnost svi zločinci vide ružičasto, to ide uz zanat. Pa nek im bude." Mea Culpa

****

U po­čet­ku be­še emo­ci­ja, a ne reč. Čo­vek je pr­vo pe­vao a ne go­vo­rio. 

„Sra­mo­ta ne­ka je ono­ga ko ne mo­že iza­bra­ti put ko­ji do­li­ku­je sud­bi­ni na­še ra­se.”

„Isto­ri­ja ne slu­ži isto je­lo dva pu­ta.

Težnja ka sreći je velika obmana koja komplikuje čitav život! Zbog nje su ljudi tako naopaki, podli i nesnosni. U životu nema sreće, ničeg do nesreće, lake, teške, trenutne i trajne, javne, pritajene, skrivene, podmukle...

Ljudi imaju vrlo tešku i bolnu sudbinu, pošto se priroda u stvari igra njima. Pate da bi umrli i čekaju da bi živeli. Tako je to: čekaju da žive, ali nikad uistinu ne žive...

Moj izbor: Pablo Neruda

ZABRANJENO JE

Zabranjeno je plakati a da se nešto ne nauči,

probuditi se, a ne znati šta sa sobom,

plašiti se svojih sopstvenih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima,

ne boriti se za ono što želiš,

odustati od svega zbog sopstvenog straha,

da ostvariš svoje snove.

Zabranjeno je da ostaviš svoje prijatelje,

ne pokušati razumeti sve što ste zajedno proživeli,

i zvati ih samo ond kada su neophodni.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,

pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,

izigravati klovna da bi te pamtili,

i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne učiniti sve za sebe samog,

biti uplašen od života i od onoga čime te život obavezuje,

ne živeti svaki dan do poslednjeg daha.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,

da zaboraviš njegov osmeh i oči,

a sve zato sto je on izabrao drugačiji put od tvog,

zabranjeno je zaboraviti njegovu prošlost,

zameniti je njegovom sadašnjošću.

Zabranjeno je ne pokušavati shvatiti druge,

misliti da je njihov zivot vredniji od tvog,

ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati sopstvenu priču,

ne imati trenutak za one kojima si potreban,

ne razumeti da je zivot ono što daje,

a takodje i ono što uzima.

Zabranjeno je ne potražiti sreću,

ne živeti život sa pozitivnim stavom,

ne smatrati da uvek možemo biti bolji.

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe

ovaj svet ne bi bio isti.

....

Ne volim te kao da si ruža od soli, topaz

ili strela karanfila koji nose vatru.

Volim te kao što se vole neke mračne stvari,

u tajnosti, između sene i duše.

Rene Magritte 

Moj izbor: Branko Miljković

LJUBAV U SEPTEMBRU

Noć se zvezda u zeni...

Mesec pase nad rekom

tamu. Nežnost u meni

hteo bih dati nekom

Vru želje ko mlada vina

Ljubav krv nežno talasa...

Sanja kraj mene tišina

draganje njenog glasa.

Hteo bih pogled joj zelen

ko bojen vedrinom dalekom.

Mesec srebrni jelen

pase tamu nad rekom.

Paja Jovanović

Moj izbor: Tin Ujević

UHAPŠEN U SVOJOJ MAGLI

Uhapšen u svojoj magli,

zakopčan u svojem mraku,

svako svojoj zvijezdi nagli,

svojoj ruži, svojem maku.

I svak žudi svetkovine

djetinjastih blagostanja,

sretne mrene i dubine

nevinosti i neznanja.

I na oblak koji tišti,

i na munju koja prijeti,

naša blaga Nada vrišti:

biti čisti. Biti sveti.

I kad nema Našeg duha

među nama jednog sveca,

treba i bez bijela ruha

biti djeca, biti djeca.