Džerom Dejvid Selindžer - LOVAC U ŽITU

Ako neko sretne nekog dok kroz žito ide - … Sad svejedno, stalno zamišljam mnogo male dece kako se igraju u jednom veliko žitnom polju. Na hiljade male djece, a nikoga u blizini… nikog odraslog, mislim… osim mene. A ja stojim na samom rubu jedne grozne provalije. Šta mi je dužnost, treba uloviti svakoga ko se zaleti prema provaliji, hoću kazati, ako neko trči ne gledajući kuda ide, treba iskrsnuti odnekud i uloviti ga. To je sve što bih trebao raditi čitavog dana. Da budem takav neki lovac u žitu. Znam da je to ludo, ali je to jedino što bih zaista želeo biti. Znam da je ludo.

To je zanimljivo. Dovoljno je da kažeš nešto što niko ne razume, i svi će biti spremni da urade baš sve što poželiš.

Život i jeste igra. Život je igra koja se igra kako pravila zahtevaju.

Ako postoji reč koju mrzim, onda je to moćno! Kako lažno zvuči!

Nije podnosio da ga neko naziva idiotom. Ni jedan idiot ne podnosi da ga neko tako i naziva.

Dosta mi je toga da mi se neko samo sviđa. Molim se Bogu da upoznam nekoga koga ću i poštovati.

Osobina nezrelog čoveka je što hoće za nešto slavno da umre, dok je osobina zrelog čoveka što hoće za nešto skromno da živi.

Određene stvari trebale bi ostati kakve jesu. Čovek bi trebao imati mogućnosti da ih zatvori u jednu od onih staklenih virtina i da ih ostavi da stoje.

U svakom slučaju, dobro sam znao da sam kod kuće. Naše predsoblje ima neki čudan miris, kako nigde drugde ne miriše. Ne znam šta je to. Nije karfiol a nije ni parfem – ne znam šta je – ali uvek znaš da si kod kuće.

Majka, ona ima uši kao neki pas tragač. Zato sam bio maksimalno tih kad sam prolazio kraj njihovih vrata. Čak sam i prestao da dišem, Isuse. Moga oca možeš i stolicom po glavi – taj se neće probuditi, ali majka – dovoljno je da se nakašlješ negde u Sibiru i ona će te čuti.

Stalno govorim drago mi je što smo se upoznali ljudima koje mi uopšte nije drago da upoznam. Ako hoćeš da ostaneš živ, moraš da govoriš takve stvari.

Ono sto zaista može da me nokautira je knjiga nad kojom, kada je pročitate, poželite da autor te knjige bude vaš bliski prijatelj i da ga možete pozvati telefonom kad god vam to padne napamet. To se, međutim, ne događa naročito često.