Moj izbor: Louis Aragon

Postoji ono što je moj život, moje veliko unutrašnje pozorje. Ono nešto, nežno iznad nas, kada se zatvaraju naša ulična vrata.Tada zaokruzujući se u zlatnom i snažnom krugu tišine uzdiže se u nama, najzad, onaj veliki crveni drhtaj zavese.

PESMA NAPUŠTENOG OGLEDALA

O gde si ti što se u meni krećeš
Ti što u meni lik tvoj tek pljusne
I pokret ti ruke ko hoćeš il’ nećeš
Da staviš ruž na svoje usne
O gde si ti radosti što me stalno prati
Tvoj prolaz ko da se u meni njiše
Kraljice moja sa kosom paprati
Sa očima tvojim boje kiše
Kao što zemlja proleće čeka
Vrebam kad ćeš prominut u času
Žudno te čekam ko voda neka
Zamah vesela po svom talasu
U mome ramu tamnom i dubokom
Nudim ti sve moje podglede skriven
Približi mi se progutaj me okom
Zakrili i moju senku i mene
Pregazi me kao vojske more
Zauzmi moja brda i dolove
I moje misli i snove noćne
Parkove cvetne i moje dvorove
Otkrij mi kako ti obrazi rude
Ko zločin neki il urota
Bolje no usne koje se nude
Il narod kad je usred komplot
Kao u zavesi u baruštinama
po tragu neke barske ptice
Bori se s onim što je u nama
Ono što si bila utri nemilice
Povrati se licem u moje lice
I nek tvoje oči moje oči love
Vrati mi čar neba i izmaglice
Povrati mi vid i snove

***

"..Reći ću ti veliku tajnu: ja ne znam
da govorim o vremenu koje na tebe liči.
Ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim
kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice
mašu rukom pošto su vozovi otišli.."

"..Kao na usnama reč 
Kao pesma u grudima 
Kao božanski nazreni dah života 
Postoji ono što je moj život 
A postojiš i ti tragedijo moja 
Moje veliko unutrašnje pozorje 
Ono nešto nežno iznad nas kada se zatvaraju naša ulična vrata 
Jer tada zaokruzujući se u zlatnom i snažnom krugu tišine 
Uzdiže se u nama najzad onaj veliki crveni drhtaj zavese.." 

"Nikada nisam razumeo zašto si povela brigu o mojoj duši.
Lopatama se mogu zgrtati takve kao što je moja...
O svesti moja, o ludosti moja
Moj mesecu maju, melodijo moja
Moj raju, moj požaru.."