JUTRA JUGOVA
Skriše se oku modri bregovi,
skuči se vidik u krug najuži:
cestama kruže lišća zbjegovi
i navriješe kiše – zajuži.
Pogledaš – puti lišćem zasuti.
U jednu želju misli potonu:
svi srcu dragi blizu da su ti
kao da čekaš uru potonju.
Slomi te neka tuga prastara
što je i predak ćutke tugova
uz mukli zveket starih lastara
u davna neka jutra jugova.
