„Cvetajte, pupoljci, dok još možete,
Vreme brzo leti:
Cvetak što danas se smeši,
Sutra već će mreti.”
Zastao je. „Cvetajte, pupoljci, dok još možete” ponovio je Kiting. „Latinski naziv za to osećanje je carpe diem. Zna li neko šta to znači?” „Carpediem”, reče Miks, kome je dobro išao latinski. „Uhvati dan.”
Pokažite mi srce
nesputano ludim snovima i ja ću vam pokazati srećnog čoveka!
„Otišao
sam u šumu zato što sam želeo da živim promišljeno. Želeo sam da živim duboko i da isisam svu srž života! Da tako satrem sve što nije život a ne da otkrijem, kad mi dođe vreme umiranja, da nisam ni živeo.
Ako se
čovek samouvereno kreće ka svojim snovima, naići će na uspeh u neočekivanom trenu.
Postoji divna ljubav lepe deve,
I ljubav snažnog, iskrenog čoveka
I bez straha što je ljubav bebe.
Sve one postoje otkad je veka.
Al’ najdivnija ljubav,
Što nadvisuje sve druge,
Od ljubavi prema majci veća čak
Beskrajna je, nežna, strasna ljubav,
Što za drugog pijanca oseća pijanac svak.
„Hajd’mo, prijatelji,
još nam kasno nije istražiti svetove nove,
Jer sudbina je moja
Oploviti iza mora... iako
Moćni nismo ko nekad što smo bili,
Kad vladali smo svetom;
ono smo što jesmo,
Junačka smo srca što kucaju složno,
Sudbina nas je, i vreme, oslabilo,
al’ odlučismo
Da strepimo, da tražimo,
da pronađemo i ne pokleknemo.
Alfred Tenison, Uliks
Puštam da po svaku cenu zbori Priroda bez
uzde iskonskom snagom. Volt Vitmen
Ako ste u nešto sigurni, naterajte sebe da o tome porazmislite na drugačiji način, čak iako znate da je to pogrešno ili
glupo. Kad čitate, ne razmišljajte samo o onome šta pisac misli, već odvojite vremena da
porazmislite i o tome šta vi mislite. Morate se truditi da pronađete svoj glas, momci, a što
duže budete čekali na to, manji su izgledi da ćete ga uopšte pronaći. Toro je rekao: Većina
ljudi živi u tihom očajanju. Zašto bismo se pomirili s tim? Probajmo da hodamo po novom
tlu. Sada..
Čovek čita poeziju jer pripada ljudskom rodu, a ljudski rod je pun strasti!
Medicina, pravo, bankarstvo - neophodni su da bi se održao život. Ali poezija, romantika,
ljubav, lepota? Zahvaljujući njima ostajemo u životu! Kako kaže Vitman:
„Avaj meni, avaj, živote, pitanja se neprestano roje,
O beskrajnim kolonama nevernika, o gradovima punim ludaka...
Gde je tu dobro, avaj meni, avaj živote?
Odgovor što si ti tu - što život postoji, i svest
Što se moćna igra nastavlja, a i ti možeš pridodati stih!
Kako će glasiti vaš stih?
Društvo mrtvih pesnika je bio klub čiji je
cilj bio da isisa svu srž života. Nekolicina nas sastajala se u jednoj staroj pećini gde smo naizmenično čitali
Šelija, Toroa, Vitmana, ili naše stihove - bili smo opčinjeni tim trenutkom koji je na nas
delovao poput čarolije. I, verujte mi,
nismo samo čitali... puštali smo je da nam kaplje s jezika poput meda. Žene su gubile svest,
naši duhovi su se uzdizali... stvarali smo bogove, gospodo.
Bez obzira na to šta vam iko kaže, reči i ideje mogu promeniti svet.
Nemojte poeziju ograničavati na reči. Poeziju možete pronaći
i u muzici, na fotografiji, u načinu na koji se jelo sprema - u svemu što u sebi nosi otkrovenje.
Ona može postojati u najobičnijim stvarima ali nikada, nikada ne sme biti obična. Slobodno
pišite o nebu ili devojačkom osmehu, i tada pustite da vaša poezija prizove dan spasenja,
sudnji dan, bilo koji dan. Nije bitno, dokle god nas ona prosvetljuje, uzbuđuje i - ako je
nadahnuta - pomaže nam da se makar malo osetimo besmrtno.
Istina je kao ćebe kod koga su ti stopala uvek hladna!
Nikad ovako umorna, nikad ovako tužna,
Rosom škropljena i trnjem cepana,
Dalje ne mogu puzati, ni ići dalje...
*
Veruj srcu svom
i ako more gori
(i živi spram ljubavi
makar zvezde pošle unatrag)
poštuj prošlost
al’ pozdravi budućnost..
Žena je kao
katedrala, momci. Obožavajte je kad god vam se ukaže prilika.
Oduvek sam mislio da je cilj edukacije da nauči ljude da razmišljaju sami.
Postoji vreme za smelost i postoji vreme za oprez. Mudar čovek razume koje se traži.
