Ova knjiga ostade nepročitana do kraja. Sve u svoje vreme. Par lepih citata..
A duša
ako hoće sebe da upozna
u dušu ona treba da gleda:
stranca i neprijatelja
spazismo u ogledalu.
J. Seferi
Prepričavanje uvek poprimi vid spletkarenja. Čak i kad istinski želimo da u
sećanju obnovimo neki doživljaj, tačno-onako-kako-je-bilo, upadamo u zamku
najgore vrste - spletkarenja sa sopstvenom dušom. Zahtev za »potpunom
iskrenošću« završi se nehotičnim domunđavanjem sa sobom; ulizički
oduzimamo, dodajemo, prekrajamo, laskajući i kad, navodno, sebe u sebi
najviše opanjkavamo.
Sećanje nije zapečaćena konzerva koju po potrebi otvorimo i zateknemo
uvek isti sadržaj; ono preobražava prošlost, upisujući joj sadašnje znanje,
iskustvo i osećajnost. Zato priču o prošlom (a svaki trenutak je već prošlost;
prokletstvo vremena je upravo u tome što retko uspevamo da uhvatimo i
proživimo trenutak, neponovljivost i punoću sadašnjosti, bez tereta prošlosti i
neizvesnosti budućnosti), dakle, govor o bilo čemu, treba uzeti sasvim uslovno,
kao mešavinu malo nehotičnih laži, malo stvarnog zaborava, malo
dodvoravanja vlastitoj taštini i sasvim malo iskrenosti, sve stopljeno u pitku café
creme, u koju, umesto šećera, sipamo gomilu spletki.
Istina je da ne treba pokretati golemo kamenje. Istina je da potone svako ko ga dira, ko izmešta već slegnut teret. Ali ja sam ga pokrenula.
Iza paravana 'spolja gledanog', svaka porodica je velika tajna, sa manjim ili većim skrivenim paklom u njoj.
Dobro su mi poznati moralni čistunci, spolja okrečeni i beli, ni fleke, ni mrlje na njima, divota jedna, a iznutra močvara i glib.
