Stihovi 2

Možda je, u snu, ruka
sijača zvijezda
probudila zaboravljenu muziku
kao zvuk beskrajne lire,
i do naših usana dopro je ubogi val
malobrojnih istinskih riječi
Antonio Machado

A  duša  
ako želi  sebe  upoznati,  
tad  u  neku  dušu  mora  pogledati: 
stranca  i  neprijatelja  
što  ga u  ogledalu  ugledasmo.

Jorgos Seferis

"Postoje talasi između ljudi, 

mene su preplavili njegovi. 

To su nevidljivi, moćni krugovi

koji putuju od njega ka meni. 

Od njega se šire,

kao kad baciš kamen u vodu 

pa se nabori rasplinjuju po površini. 

U meni se sljubljuju. 

Kao latice ruže.''
Ana Atanacković

"Moje ptice lepe, jedini drugari,
U novome stanu poznanici stari,
Srce vam je dobro, pesma vam je med,
Ali moje srce, ali moje grudi
Ledenom su zlobom razbijali ljudi,
Pa se mesto srca uhvatio led."
Djura Jakšić


"Blizo do neba je gora čarna,
Ne treba orlu tek jedan let
Samo da pusti krila nemarna -
Prezro je - davno prezreni - svet."
Djura Jakšić (Orao)


"Ja prepuštam staze cveća,
kojima je noga meka,
nek po cveću žene gaze,
a trnje je za čoveka." 
Djura Jakšić

"…Ponoć je.
U crnom plaštu nema boginja;
slobodne duše to je svetinja.
To gluho doba, taj crni čas.
Al’ kakav glas?…"
Djura Jakšić

"Kad mi opet dođeš, ti mi priđi tada,

Ali ne ko žena što čezne i voli,

Nego kao sestra bratu koji strada,

Tražeć mekom rukom mesto gde ga boli."

Jovan Dučić


"Prostore sam prazne naselio sobom,
I rasuo sebe, ko orion sjajan,
U neki svet srcâ i dušâ, beskrajan;
I živim nad strahom i lebdim nad dobom.
Od istine sam strašniji i veći:
Niti me što vređa i niti što boli.
Moja žudna duša neizmerno voli;
I svaki moj korak, to je korak sreći."
Jovan Dučić

"Ja ne mećem na te đinđuve sa trakom,

Nego žute ruže u te kose duge:

Budi odveć lepa da se sviđaš svakom,

Odveć gorda da bi živela za druge.

Budi odveć tužna sa sopstvenih jada,

Da bi išla ikad da tešiš ko strada,"

Jovan Dučić

"Niti smrzlo zvono čas da kucne koji,

Ukočeno, mirno, još skazaljka stoji,

Pokazujuć tako sred doline neme

Sat, kada je najzad umrlo i vreme.

Jovan Dučić

"Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja."
Jovan Dučić

"Ja nisam gledo nebo noći bajne,

Ni zlatna jata na njegovom visu,

Nebo mi bjehu tvoje oči sjajne

Gdje nikad zvjezde umirale nisu..."
Aleksa Šantić

"Moja duša od detinjskih dana 
Stremila je u burnome letu 
U predele zanošljivih strana 
Nekom čudnom, nepoznatom svetu, 
Gde radošću sve živo miriše 
I večitom harmonijom diše. "

Vojislav Ilić


"Želim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
Da poneseš od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag …
puteva zasutih lišćem svelim
sa jablanova."
Miloš Crnjanski

Desi se: da se začudim,
kad me iznenade rastuže:
Kišica plaha,
il jedna smeđa dečija glava
u koju se zagledam duže.
Crnjanski

Postoji nešto čisto i vanredno
daleko od svih ružnoća oko nas,
postoji nešto neverovatno lepo
nad nama, u vazduhu.
Crnjanski

"Duša je od tebe sjetna,
bez tebe joj lijeka nije:
ah, kako li ime ti je,
o, ti ružo, tajno cvjetna?"

Oton Župančić

"Katkada noću u tišini slušam:

Treperi prostor, radja se oluja.

Pulsira oganj u zvezdama zgrušan

po volji Boga, slavuja i guja.."

Ivan V. Lalić

"U nesanici drugog sna je koren:

Sposobnost da si drugačije budan - 

I novi dan, po slici prošlog stvoren,

dobije senku, nije uzaludan..

U nesanici drugog sna je koren:

Sna koji puni, ko pustinju voda, 

Javu u kojoj iznova si stvoren:

U nesanici svetluca sloboda..

Druge su noći onih koji bdiju - 

Na nekoj zvezdi more se rascveta,

Pradavne šume zagrcnuto piju

vazduh i vodu budućega leta.."

Ivan V. Lalić (pohvala nesanici)

"A čudno zastrepi srce,

a studim.

Ljubeći šta li to ubijam, 

šta li budim?"

Momčilo Nastasijević

"Ala su nam srca blizu!-
Slusaj, draga, tisina je,
Po kucanju rekao bih,
Zakleo b' se jedno da je.
Oh, kako bi bila prazna,
Jedno drugo da ne cuje!
Dvoje grudi, dva su srca,-
Jedno drugo dopunjuje."
J.J. Zmaj

"Pođem, klecnem, idem, zastajavam, 
Šetalicu satu zadržavam, 
Jurim, bežim, ka' očajnik kleti, 
Zborim reči, reči bez pameti..
Zmaj


"Nebo je tako vedro,
ponoć je tako tija,
al' moje srce nije -
želja mi želju vija."
Zmaj

"Taj divni, taj neulovljivi humor!
 Ide zemljom, a senka mu nebom. 
Glas mu govori belo,
a odjek mu odgovara crno. 
Stopalo mu je okrenuto unapred, 
a trag unazad."
Vasko Popa


"A ja sam isti.
Srcem još sam isti.
Cvatu u licu oči, ko različak u raži.
Prostiruć stihova rogoz pozlaćeni,
htio bih da vam svu nježnost iskažem.."

Sergej Jesenjin

"I sva svetlost uma pa i mudrost sama
bez svetlosti ljubavi nisu nego tama.
Divna je lepota pesme, ruže i vina,
no, kad nema žene sve je to praznina."

Hafiz

"Sretnem li te u ovim godinama od lutanja,

kako da te oslovim? Suzama, il' zidom ćutanja?"

Džordž Gordon Bajron

"Što srce ti zaborav preli?
Što duh tvoj da me obmane?
Ako se ikad ja i ti na svetu još sretnemo,

kako ću pozdraviti tebe?"

Džordž Gordon Bajron

"Samac ja sam, sam do Boga
Sad na svijetu: tko je kriv,
Da ne marim ni za koga,
Kad ni za me nitko živ?
Naviko na tuđu hranu,
Znam da bi me  za koj’ čas
Da se vratim k svomu stanu
Ugrizao i moj pas."

Džordž Gordon Bajron

"Danas bih mogao pružiti ruku
niz ukrštenice zbunjenog srca
i dotači zlatnu ribicu."
Borhes

"Prskali su dani kao vrela,

moj se život kotrljao dalje..

Ali otud gde se sagorela,

svakog jutra sunce sjaj svoj šalje."

Vasilij Simonenko

"Ti ličiš na uzvišeno nebo,
Ja ličim na beskrajno more
A između pun mesec plavi.

Ti si večito spokojna
Ja sam bez počinka trajno
Pa ipak na dalekom horizontu
Mi se srećemo stalno.."

Tagore

Ja ljubim svoga bića tamne sate,

kad ćutila istražuju dubinu;

ko stara pisma, oni tada plinu

i moj mi život već proživljen vrate,

u legendarnu potisnut daljinu.

Rilke

"Moje pesme
Stidljivo kucaju na tvoja vrata
Da se pred tobom poklone:
Hoćes li mi otvoriti?"
Herman Hese


"Ja jelen a ti srna,
ptica ti a drvo ja,
sunce ti a ja sneg,
ti si dan a ja san."
Herman Hese

"Ili predji reku, 

ili teci rekom, 

ne možeš biti

i reka i obala"

Enes Kišević

"Mirnoću mi dajte,

da svu snagu stečem, 

da iz srca dadnem

sav bol i sav ponos,

i kad ih izrečem

ko list sveo padnem."

Milutin Bojić

"O, misliš li, možda, postoji Lepota

daleka i čudna, nepojamna nikom?

Bludeći je tražiš stazama života, 

očajno je kličeš svojom grubom vikom,

a vreteno svoje Parka kad razmota,

smućen ćeš čeznuti za slućenom slikom

neznane Lepote.

Čuj, u tebi sve je:

Tobom cvet miriše, tobom sunce greje."

Milutin Bojić

"Hodi. Ostavi sve što je za nama.

Neka naš susret pokrije minute,

velike misli po kojima ćute."

Vladislav Petković Dis

"Nad zemljom je suton; a svud po pučini

Tišina se digla da spokojstvom leči:

I u tom času meni se učini,

Da zvuk jedan dođe, nosi tvoje reči."

Vladislav Petković Dis

"Sa mnoštbvom koje žuri, luta, 

idem i ja sredinom puta.

A svakog mi se čini trena

da hodam rubom, kao sena."

Stevan Raičković

"Nije li u nama više, jade od sveg ljući,

nego što slutimo sanjajući,

nego što doživljujemo umirući, 

nego što iskažemo pevajući."

Vilem Zavada

"Zbirka poezije i burence vina,

komad suva hleba – nema tišina,

a ja i ti sami - oko nas pustinja,

to je carstvo, a ne kruna od rubina!"

Omar Hajam

"..Pamtim dobro:

iz svake stvari raste obla mesečina.

Sastaviću šake u krug

kao čašu

i popiću mesečinu mesto vina.

Ja sam malo pijan (ali od suza).

Jedna suza raste u mom srcu kao planina.

Sutra ću se probuditi.

Sada gledam:

iz svake stvari raste obla mesečina.

Stevan Raičković (Stvari i mesečina)

"Nisam te videla mesec dana ravno,

i ništa. Sasvim sam čvrsta duha.

Ćutljivija sam možda, lice mi je tavno.

Ali znači – može se živeti bez vazduha."

Marija P.Jasnoženska (Ljubav)

"Al' što da ne traju prividne ti čari,
Na veselje srcu kome gode laži?
Ravnodušnost tvoja il' glupost, šta mari!
Zdravo, Masko lepa! Ljubim tvoje draži!"

Charles Baudelaire

"Možda će budućnost opet da pokuša

da mi vrati sreću što osta bez nade!

Možda, u gomili, neka strana duša

shvata moju dušu, i utehu znade!…"

Alfons de Lamartin

"Jednom ću - brbljivi mudrica-

dok sahnu snežni nameti,
u Moskvi, od snežnih ulica,
jdnom ću sići s pameti."

Josif Brodski

"Evo zima je - 

ostavlja peta za sobom trag.
Dok se vani u drvenoj tvari ledi,
tek po putniku pozna se kućni prag."

Josif Brodski


"Ko se odaziva meni kroz drveće?
Da l ti, što si se i ovog proleća
setila našeg prohujalog doba,
svih naših briga i naših tegoba
i tumaranja kroz daleku tmušu –
Ti, koja si mi progorela dušu?"
Nikolaj Zabalocki


"Izmedju stabala, kroz listove, 
senku je pružalo preko trave,
večernjeg neba blagostanje.."
Nikolaj Zabalocki


"Zabranjeno je plakati, a da se nešto ne nauči,
probuditi se, a ne znati šta sa sobom,
plašiti se svojih sopstvenih uspomena."
Pablo Neruda


Zar ne osećaš, moja drugo, na svetu šta možemo? Tek to što srce srcu drugom u pozdrav šapne nemo. Vladimir Solovjov

Tek snom jedinim - al budan, za bdenja,
čekaćeš mučno ko pre da se splete,
ponovni blesak svetlih snoviđenja,
ponovni odjek harmonije svete.

Vladimir Solovjov

Teče i teče, teče jedan slap;

Što u njem znači moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara,
I sja i dršće u hiljadu šara.
Taj san u slapu da bi mogo sjati,
I moja kaplja pomaže ga tkati.
Dobriša Cesarić 

"Sklupčala si se u meni u tmulo, nemušto, jao.

Ne znaš da li da siđeš među školjke mi, ponor duboko,

il' da iscvateš u nebo – da budeš zvjezdani bokor.

Crniš se, pjesmo, u meni ko mjesec neizgrijao."

Skender Kulenović

"Crna kao ponoć, zlatna kao dan,

Maćuhica ćuti ispod rosne vaze,
U kadifi bajne boje joj se maze,
Misliš: usred jave procvetao san!"

Skender Kulenović

"Mreži to, i pauku,
zloslutno što je plete,
prisniva se svila.
Duši to,
svetli za let,
tajno izrastaju krila." 
Momčilo Nastasijević


"Tišinom čudno
sve mi zasvetli -
krilata pohodi me ona.
nerođenih zora
zapoju mi petli;
sa dna iskon-mora
potonula, čujem, bruje zvona."
Momčilo Nastasijević (Misao)


"Raduj se, 
svemu si spona, 
pokoji u tebi svi žive. 
I duša 
tuzi što sklona; 
i prazninom što 
dani zasive, - 
u pohode to sprema ti se ona." 
Momčilo Nastasijević

"I kroz golet me, u mahu, 
dah zastruji aprila. 
U samoći to 
ne ostadoh sam: 
tajno je kroz potaje moje, znam, 
noga njena bila." 
Momčilo Nastasijević