четвртак, 02. фебруар 2017.

Moj izbor: Aleksa Šantić





MOJA SOBA        

Jedan krevet, astal, knjige u ormaru,
U kutu bačene novine bez broja,
I lik majke moje visi o duvaru
Uz ikonu, — eto, to je soba moja.

Malena. No meni velika je bašta,
Gdje nad potocima tihim trepte jošte
Leptirice sjajne mojih snova, mašta,
Radosti i sreće, mira i milošte.

Ovdje mi je kao da sam gdje u strani
Visoko, pod svodom duga uzdrhtani'
U kojima rano proljeće se kupa...

Ovo je krletka topla duše moje
Kroz njen mali prozor ona leti, poje,
I sjaj zlatni pije iz nebeskih kupa.


1912.   


PRIJATELJU          

Prijatelju! Znadem da su ovi puti
Na našoj planeti trnje što nas bode,
Da je malo staza što u bašti vode
Gde bokori šume suncem ogrnuti.

No nijedna tvoja noć još nije bila
Bez zvezda, jer njih je samo oblak skrio,
Za oblakom trepti njihov blesak mio...
Poleti, i njima uzneće te krila!

Da, život je memla robijaške kuće,
I njegovo trnje sve te para ljuće,
I cvetova nema da se tebi jave...

No ti imaš ruke! Snagom ruka goli'
Ostruge razgrni i krvlju ih poli,
I naći ćeš tvoje ljubičice plave...


1913.                  





Ljubim li te, il' su glasi
Pjesme moje pusta varka?
Ja te ljubim, srpsko čedo, 
Iz ljubavi ognja žarka. 
Zori, kada jutrom sviće 
I purpurni plašt svoj širi; 
Lahoriću, kad nestašno 
Kroz ružice male piri; 
Zvjezdicama, tihom noći 
Kad pojezde u visini; 
Slavujiću, kada sjetan 
Priželjkuje u tišini;
 Potočiću, bistrom vrelu, 
Neka gorom, doljom glasi; 
Čistoj rosi, što krunicu 
Mirišljavog cvijeća krasi; 
I tičici, kad pjevuši 
Vijući se lakim letom; ­
Svemu velim da te ljubim 
Vjerne duše vatrom svetom. 
1887. 






Milan Konjović




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...