Сета ме у чедни дан,
Кад улицама продају ђурђевке...
Ако се само додирнула бит, мора се изразити макар и ћутањем које говори.
Како да се живи у друштву где се са јачином карактера изједначава што оштрија бодљикавост егоизма, тврдоглавство и насртање на туђе достојанство и где се најплеменитије попуштање, праштање, саосећање, разумевање туђег положаја ставља у слабост и кукавичлук?
MISAO
Tišinom čudno
sve mi zasvetli, -
krilata pohodi me ona.
Nerođenih zora
zapoju mi petli;
sa dan iskon-mora
potonula, čujem, bruje zvona.
Raduj se,
svemu si spona,
pokoji u tebi svi žive.
I duša
tuzi što sklona;
i prazninom što
dani zasive, -
u pohode to sprema ti se ona.
I čudom,
u neprohod me spletu,
putanje isprave se krive;
i radosnica suza
orosi me kam.
I kroz golet me, u mahu,
dah zastruji aprila.
u samoći to
ne ostadoh sam:
tajno je kroz potaje moje, znam
noga njena bila.
I nespokoji
u pokoj svi ožive.
Sa bezdan sa izvora
poteku vode svete.
Blage od srca srcu
vesti polete.
Mreži to, i pauku,
zloslutno što je plete,
prisniva se svila.
Duši to,
svetli za let,
tajno izrastaju krila.
Tišinom čudno
sve mi zasvetli, -
krilata pohodi me ona.
nerodjenih zora
zapoju mi petli;
sa dna iskon-mora
potonula, čujem, bruje zvona.
Aleksandar Tomašević
