четвртак, 02. фебруар 2017.

Moj izbor: Momčilo Nastasijević




MISAO


Tišinom čudno 
sve mi zasvetli, - 
krilata pohodi me ona. 
Nerođenih zora 
zapoju mi petli; 
sa dan iskon-mora 
potonula, čujem, bruje zvona. 


Raduj se, 
svemu si spona, 
pokoji u tebi svi žive. 
I duša 
tuzi što sklona; 
i prazninom što 
dani zasive, - 
u pohode to sprema ti se ona. 


I čudom, 
u neprohod me spletu, 
putanje isprave se krive; 
i radosnica suza 
orosi me kam. 


I kroz golet me, u mahu, 
dah zastruji aprila. 
u samoći to
ne ostadoh sam: 
tajno je kroz potaje moje, znam
noga njena bila. 


I nespokoji 
u pokoj svi ožive. 
Sa bezdan sa izvora
poteku vode svete. 
Blage od srca srcu
vesti polete. 


Mreži to, i pauku, 
zloslutno što je plete, 
prisniva se svila. 
Duši to, 
svetli za let, 
tajno izrastaju krila. 


Tišinom čudno 
sve mi zasvetli, - 
krilata pohodi me ona. 
nerodjenih zora
zapoju mi petli; 
sa dna iskon-mora 
potonula, čujem, bruje zvona.




Aleksandar Tomašević




Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...