недеља, 16. октобар 2016.

Moj izbor: WIilliam Butler Yeats




KADA BUDEŠ STARA



Kada budeš stara, sijeda i u snima,
Drijemat ćeš kraj ognja, čitajuć polako
Ispustit ćeš knjigu, sanjati o blagom
Pogledu, kojeg očiju ti skriva dubina.



Voljeli su mnogi časke tvog veselja,
I ljubav im bila prava ili kriva,
Tek ti jedan čovjek dušu punu želja
Ljubio, i tugu, što ti lice skriva.



Naginjuć se tužno k žaru svog kamina,
Šapni, kako ljubav nas je ostavila,
I sad hodi iznad planinskih visina.
Gdje je posred zvijezda svoje lice skrila.


***

Smiri se, smiri srce, ti, drhtljivče tela;

Seti se mudrosti što nam je drevnost kaza:

Nek onog što se plaši vode i vatruštine 

I vetra koji duva preko zvezdanih staza, 

 Vetar, voda i vatra preplave pučine 

 Nevidljivim, jer on nema udela

sred usamljene, veličanstvene pučine.




KUDA MOJE KNjIGE IDU 
Sve reči koje prikupim, 
I sve reči koje napišem, 
Moraju svoja neumorna krila da rašire, 
I nikada u svom letu da ne predahnu, 
Dok ne stignu tamo gde je tvoje tužno, tužno srce, 
I pevaju za tebe u noći, 
Još dalje od voda koje teku, Olujom pomračenih il’ zvezdama obasjanih.
 V. B. Jejts London, januar 1892. godine






Edvard Munch





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...