Na današnji dan rodjen je ruski pesnik, Sergej Jesenjin.
KAPLJICE
Kapljice biserne, kapljice prekrasne,
kako ste lepe uz zlaćani sjaj,
i tužne kako ste, s jeseni prekasne,
na crnom prozoru, uz vetra laj.
Veseli ljudi, dok ne znate stradanja,
kako ste drugima veliki tad,
i kako jadni ste u mraku padanja,
niko vam ne može smiriti jad.
Kapljice jesenje, kako vi sputate
i teškim tugama duši naudite,
klizite tijano, oknima lutate,
kao za veselim nečim da žudite.
O, ljudi nesrećni, bolom ubijeni,
s tugom u duši, dok vek svoj trajete.
Često dozivate, kao opijeni,
minule časove u koje stajete.
*
Ne, ne krši ruke, ne, osmeh ne krivi, Za drugu, ne za te, moja ljubav živi.
Ti slutiš i sama, ti znadeš zacelo
Da me nije srce do tebe dovelo.
Kraj prozora tvoga, bez brige za sutra,
Prohte mi se prosto da virnem unutra.
(1925)
*
Bluza kao nebo. Oči što se plave.
Odgovorih dragoj bez istine prave.
Pitala me draga:"Da li sneg to veje?
Raspremiću krevet, peć neka se greje."
Odgovorih dragoj:"Sad sa nebesa
neko s krošnji cvetnih belo cveće stresa.
Ti raspremi krevet, peć neka se greje.
U srcu bez tebe vejavica veje."
(1925)
***
Moj, prijatelju mene više nema,
Al nisam samo zemlja, samo trava,
Jer knjiga ta, što držiš je u ruci,
Samo je dio mene koji spava.
I ko je čita u život je budi.
Probudi me, i bit ću tvoja java.
***
Život vam je - varka s toplom čamom. Zato će nas uvek opčiniti s nova. Jer nam svojom grubom rukom samo Piše kobno sudbonosna slova... Ali ipak, progonjen i gažen, Sa osmehom što ga zora dala, Ja ne zemlji voljenoj, sav blažen, Tom životu za sve kažem hvala...
Bluza kao nebo. Oči što se plave.
Odgovorih dragoj bez istine prave.
Pitala me draga:"Da li sneg to veje?
Raspremiću krevet, peć neka se greje."
Odgovorih dragoj:"Sad sa nebesa
neko s krošnji cvetnih belo cveće stresa.
Ti raspremi krevet, peć neka se greje.
U srcu bez tebe vejavica veje."
(1925)
***
Moj, prijatelju mene više nema,
Al nisam samo zemlja, samo trava,
Jer knjiga ta, što držiš je u ruci,
Samo je dio mene koji spava.
I ko je čita u život je budi.
Probudi me, i bit ću tvoja java.
***
Život vam je - varka s toplom čamom. Zato će nas uvek opčiniti s nova. Jer nam svojom grubom rukom samo Piše kobno sudbonosna slova... Ali ipak, progonjen i gažen, Sa osmehom što ga zora dala, Ja ne zemlji voljenoj, sav blažen, Tom životu za sve kažem hvala...
