понедељак, 03. октобар 2016.

Moj izbor: Sergej Jesenjin



O, glupo srce, ne tuci! Sve nas je varala sreća, tek prosjak se kobi sjeća… O, glupo srce, ne tuci! Meseca žute šare krošnjama kestena teku. Lali skrivam u šalvare glavu pod koprenu meku. O, glupo srce, ne tuci! Nekad smo prava deca, i plač i smeh odjednom: dok neki večito jeca, radost je suđena jednom. O, glupo srce, ne tuci! Života varka ne uspi. Nove se napijmo snage. Srce bar sada usni, ovde, u krilu drage. Života varka ne uspi. Možda će i nas otkriti usuda lavinska struja, na našu ljubav odvratiti pesmom k’o u slavuja. O, glupo srce, ne tuci.

*
Verujem da snovi, nisu uvek snovi,
da ponekad znaju i java postati,
a kad u to ne bi verovali,
u šta drugo mi bi mogli verovati?
I za to daljina nekada se gubi,
ne izgleda tako kao što se čini,
zar i mesec zvezdu daleku ne ljubi,
negde iznad reke, baš po mesečini?
I ne gube nadu, skoro svake noći
raduju se jedno drugom kao deca,
i meni se čini kad zatvorim oči
igramo se i mi zvezde i meseca.

*

Nad prozorom mesec. Pod prozorom vetar. 
Jablan se rasipa pun srebrnog svetla. 

Harmonike plačne usamljena jeka, 
i toliko prisna, i tako daleka. 

Kroz smeh plače pesma i drska i setna. 
gde si, lipo moja, ti lipo stoletna? 

S harmonikom nekad išao sam i ja 
dragani na praznik pre no dan zasija. 

A sad ničim više srce da joj zgrejem. 
Uz glas tudje pesme kroz suze se smejem. 

(1925)



Ilya Repin 




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...