недеља, 30. октобар 2016.

Мој избор: Момчило Настасијевић





JЕДИНОЈ

Пјан тобом,
смешак је врели.
Тамом на зенице
отворим твоју таму,
ја, о једини ја.
Чедну ми пролет,
паклени пламен навестиш,
ти, о једина ти.
Чедни то пресахнути у плоду,
ил’ иза пламена гар
јадовно голотињом у небо,
једно је, о једина:
до у беспуће, знај,
путем је овим грење.
И дубље ли нас нема,
дубље се отвори спасење.


ВЕЧЕРЊА

Клоне у дан, 
горама у руј.
Самотна уздрхта бреза
и твоје тело,
приклони главу рамену мом,
горма у руј. 

Страх, осама ме,
уза ме ти, 
заспала травка,
сен из незнани
самотну ме  о чуј.

Клоне о клоне
све самља она
домаку океана
песма ова лагана.

Бона, кад клоне дан,
приклони главу рамену мом
горама у руј.

***

"Mreži to, i pauku,
zloslutno što je plete,
prisniva se svila.
Duši to,
svetli za let,
tajno izrastaju krila." 


"Tišinom čudno
sve mi zasvetli -
krilata pohodi me ona.
nerođenih zora
zapoju mi petli;
sa dna iskon-mora
potonula, čujem, bruje zvona."


"Raduj se,
svemu si spona,
pokoji u tebi svi žive.
I duša
tuzi što sklona;
i prazninom što
dani zasive, -
u pohode to sprema ti se ona." 


"I kroz golet me, u mahu,
dah zastruji aprila.
U samoći to
ne ostadoh sam:
tajno je kroz potaje moje, znam,
noga njena bila." 


„Ако што згрешисмо,
ако се није смело то, з
ло добра ради затурити,
мени све у грех нек се пише“.



„Човек је као отпорна војска: прекодан води борбу; с вечера је растројен било поразом било победом; преконоћ се прибира и добија појачања; јутром најављује или се одупире новом снагом: и већином је уништен баш од оног непријатеља на кога никад није ни помислио.“



Nadežda Petrović





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...