четвртак, 14. јул 2016.

Moj izbor - Rade Drainac

            

Noć me ta u mladosti stiže,
Pa mi u srcu spava da ne ozebe!
Videste li pseto koje čovek tera od sebe,
A ono mu i dalje ruke liže?


Sa mnom je tako: mogu i ne mogu bez nje.
Kada se osamim zaogrne me ogrtačem snova.
I mada mi davno reče sve,
Uvek je za me nova.


Danima se koljemo kao hijene
I jedno u drugom vidimo kugu,
A opet… izvan te kobne žene


U mojoj duši nema mesta za drugu.
Otkad se znamo sanjamo da se rastanemo,
I već sam od toga kao mesec žut,


Pa se opet neobjašnjivo sastanemo
Da zajedno produžimo put.
Ne znam više da li je to ljubav,


Ili zagonetni čulni mrak;
Znam samo da bih se bez nje razbio kao splav
O rečni brzak.

SNEG

Ima dana kada pada belo inje
Bezbrojne oči gledaju u mene
Ko kerovi tragom krvave životinje
Zalaju iz mraka moje uspomene.
Zasvetle prozori na krčmi u praskozorje
Ispod smrzlog granja
Zaplaču violine kao borje
I do suza me zabole tada
Moja tužna bekrijanja
Ima dana kada pada belo inje
Ko stari dub se zaklatim
I neki glas me preklinje
Opet nekud da se vratim.
O kome sam ja to potreban
Zapitam se tada
I oči mi se zažare starim snima
Ej,velim,neka,neka
To sneg samo pada za mojim tragovima.

***

"Kupićeš snove kao bele češljeve po toploj jutarnjoj postelji
Ljubavlju ovom vetar lišće razvejava
Onde gde moj nemir spava
Čežnja je od labuda belja."


Dragan Malešević Tapi


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...