петак, 25. март 2016.

Moj izbor: Karlos Ruis Safon


Citati iz romana Senke vetra.





..Svaka knjiga,svaki svezak koji vidiš, ima dušu. Dušu onoga ko ju je napisao, i dušu onih koji su je pročitali i živeli sa njom. Svaki put kada neka knjiga promeni vlasnika, svaki put kada neko klizi pogledom po njenim stranicama, njen duh raste i jača.

Jednom sam prilikom u knjižari moga oca čuo stalnu mušteriju kako kaže da malo stvari tako obeleži čitaoca kao prva knjiga koja zaista nadje sebi put do njegovog srca. One prve slike, odjek reči za koje verujemo da smo ih ostavili za sobom, prate nas celog života i vajaju palatu u našem pamćenju kojoj ćemo se pre ili kasnije - nije važno koliko knjiga pročitamo, koliko svetova otkrijemo, koliko naučimo ili zaboravimo - vratiti.

Dok sam prelazio tunele i tunele knjiga u pomrčini, nisam mogao da se otmem nekom osećanju tuge i klonulosti koji me skoli. Nisam mogao da ne mislim da će, ako sam ja iz puke slučajnosti otkrio jedan univerzum u samo jednoj nepoznatoj knjizi sred beskraja tog nekropolisa, desetine hiljada drugih ostati neistraženi, zaboravljeni zauvek. Osetih se okružen milionima napuštenih stranica univerzuma i dušama bez gospodara, koje su se utapale u okean mraka dok je svet koji je treperio izvan ovih zidova gubio pamćenje i ne primećujući nizanje dana, osećajući se sve mudrijim što je više zaboravljao.


Približih joj se i pomilovah reči jagodicama prstiju, čitajući u tišini: Senka vetra - Hulijan Karaš. Odluka je bila doneta. Obostrano. Uzeh knjigu sa najvećom brižljivošću i prelistah je, pustivši da joj stranice lepršaju. Oslobođena iz svoje ćelije na polici, knjiga izdahnu oblak zlatnog praha...

Vidite Danijele, sudbina je obično iza ćoška. Može biti lupež, kurva ili prodavac srećki; njene tri najdelotvornije inkarnacije. Ali ne prektikuje kućne posete. Morate je zgrabiti.

Poklon se daje zbog radosti onog ko poklanja, ne zbog zasluga onoga ko prima.









Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...