Ne usredredjujte se na sebe već ceo svet usredsredite u sebe.U životu ima mnogo žuči ali i meda. Pronađite ga.. Ne treba biti Robinson. Ne treba. Treba živeti, vikati, smejati se, svađati, voleti. Valja tražiti ono što još nije pronađeno: novu reč, rimu, lik, sliku. Pesnik je eho sveta a ne samo dadilja svoje duše.
Ja ne znam ništa bolje, komplikovanije i zanimljivije od čoveka. On je sve. On je čak i Boga stvorio. Verujem u beskonačnost života a život shvatam kao kretanje prema usavršavanju duha. Ali isto tako zapažam da od nekog vremena čovekov razvitak ide ukrivo. Razvija se razum naš a zapostavljaju osećanja. Mislim da nam to šteti. Trebalo bi da se intelekt i instkt sliju u lepu harmoniju. I tada ćemo, čini mi se, svi mi i sve ono što nas okružuje biti živi, bolji, veseliji. uveren sam da je to moguće. Ne volim ljude koji su pametni a ne umeju da osećaju.
Ja silno želim da živim, neutoljivo želim da živim. Pa ipak, šta to znači živeti? Držim da je to zanimanje prijatno kao i igra. Neumorna i pomamna.
Čvrsto verujem da na zemlji nema ništa lepše od čoveka. Jedino čovek postoji, sve ostalo je mišljenje.Uvek sam bio i biću - čovekoljubac, samo nikako ne umem to da izrazim kako treba.
Može li se lepo suviše voleti? Umetnost je kao Bog. Njoj je malo čitava ljubav koja postoji u njegovom srcu. Njoj pripadaju božanske počasti. Ja želim da moje raspoloženje bude moja filozofija tj onaj rukovodeći princip koji oni hoće da nazovu religijom. Meni se sviđa život.Volim da ga živim. Osećam zadovoljstvo od života, shvataš li? Razjasni mi to i pojaviće se nova filozofija. Za kog će ti vraga neka religija ako u sebi ne osećaš dovoljno snage da izgradiš vlastitu? I kako možeš primati nešto tudje ako si sam i Bog i Kant i izvor svake mudrosti i pakosti?
