Moj izbor: Volter/Kandid

Primoran da se otisne u nepoznato, Kandid otkriva svet u kome vladaju glupost, fanatizam, nasilje, ratovi i smrt. Preporuka.

"Lepo je kad se piše ono što se misli: to je čovekova povlastica.. 

"Sve na svetu ide da bolje biti ne može."

"A šta je to optimizam?" - upita Kakambo. 
"Ah - reče Kandid, To je kad neko s ushićenjem tvrdi kako je sve dobro premda mu je loše." 

"Satira naravi koja nam donosi sarkastičan, ironičan i duhovit presek realnosti XVIII veka u kom bivaju predočene, sve suprotnosti i nepravde tadašnjeg društva,vlasti i vladajuće filosofije koja je uticala na formiranje i održanje tada postojećeg stanja svesti." 

***

"Mora da su ljudi pomalo iskvarili prirodu," govorio je on, "jer nisu rođeni kao vuci, a postali su vuci. 

"Ne postoji ni čisto dobro ni čisto zlo; svet je,baš kao i svi mi, satkan od kontrasta kao svoje srži. Živeti sa svešću o postojanju i dobra i zla, jedini je ispravan način sagledavanja života."

"Budale se svemu dive kod jednog čuvenog pesnika. Ja čitam samo za sebe; volim samo ono što mogu da upotrebim."

"Dovela me ljubav. Ljubav, ta utešiteljka roda ljudskog,ta hraniteljka svemira; duša svih osetljivih bića, nežna ljubav."

"Sve na svetu ide da bolje biti ne može.

Dokazano je - govorio je on da ništa ne može biti drukčije nego što jest. budući da je sve stvoreno s određenom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu.

Sve je ovo najbolje što može biti. Jer ako je jedan vulkan u Lisabonu, on nije mogao biti na nekom drugom mestu; jer je nemoguće da nešto ne bude tamo gde jest, jer je sve dobro."

"Ako je ovo najbolji od mogućih svetova, kakvi li su tek oni drugi? Još bi se moglo podneti da su me samo šibali: to su mi priredili i Bugari. Ali, o dragi Panglosse, najveći medu filozofima, zašto sam morao gledati kako vas vešaju, a da ne znam zašto?... On se vraćao, jedva se držeći na nogama, ispropovedan, odrešen greha i blagoslovljen,"

"Mi sad idemo u drugi svet", reče Candide. "Bez sumnje, biće to onaj u kome je sve dobro. Jer, mora se priznati, čoveku ponekad dođe da zaplače kad gleda šta se u našem svetu dešava u fizičkom i moralnom pogledu." 

"Ako se nađe samo jedan koji nije često prokleo život, koji nije često rekao sebi da je najnesretniji čovek na svetu, bacite me naglavačke u more."

Ovaj gospodin bio je toliko tašt koliko priliči onome ko ima toliko imena. Govorio je s ljudima s prezirom, tako je pri tom visoko držao nos, tako neumoljivo podizao glas, tako zapovednički naglašavao, tako se šepurio, da su svi oni koji su ga pozdravljali dobijali volju da ga istuku

I mada je laž u nevolji bila nekad često u upotrebi kod naših starih, njegova duša bila je odveć čista da bi mogao izneveriti istinu. 

Žene se nikad ne brinu mnogo za sebe; Bog njihovu brigu vodi.

Svaka reč koju su izgovorili u tom dugom razgovoru, gomilala je čudo na čudo. Cela im je duša lebdela na jeziku, zaposela im pažnjom uho i blistala u oku. 

(Eldorado)

"Zar mogu postojati dve vere?" odgovori on. Mi verujemo, ja mislim, u ono u što veruje celi svet. Mi slavimo Boga od večeri do jutra." 

"Slavite li vi samo jednog boga?" upita Cacambo

"Očigledno", reče starac, "ni dva, ni tri, ni četiri. Mora se priznati da ljudi iz vašeg sveta postavljaju nekakva čudna pitanja. 

Candide htede doznati kako se u Eldoradu mole Bogu. 

-Mi mu se nikako ne molimo - odgovori dobri i poštovanja dostojni mudrac. Nemamo šta tražiti od njega; dao nam je sve što nam treba. Mi mu stalno zahvaljujemo.

(Učenje Deista koji priznaju postojanje Boga kao prauzroka sveta, ali veruju da je svet prepušten sam sebi i da Bog ne vodi brigu o čoveku ni o svetu koji je stvorio. Voltaire je bio deist). 

Zaista, čovek treba putovati.

Svako voli lutati po svetu upravo toliko, da se pokaže među svojima, da se pred svetom hvali onim što je video na svojim putovanjima,

Prijatelju moj, vidiš li kako su prolazna dobra ovog sveta? Postojana je samo vrlina i sreća što možemo ponovo videti gospođicu Cunegonde.

***

" Vi se šalite sa mnom," reče na to Candide, "nema više manihejaca na svetu."

- "Ima, ja sam to, - reče Martin, ja ne mogu drugačije razmišljati."

"Mora da je đavo ušao u vas", reče Candide.

"On se toliko meša u stvari ovoga sveta," odgovori Martin, "da bi se mogao naći i u meni, kao i na svakom drugom mestu, ali ja moram reći da, kad bacim pogled na ovu Zemljinu loptu, ili bolje reći lopticu, mislim da ju je Bog ostavio na milost ili nemilost nekom pakosnom biću. Izuzimam, Eldorado. Još nisam našao grad koji ne želi propast susednomu gradu, ni porodicu koja ne želi iskopati grob drugoj porodici. Svugde se slabi užasavaju moćnih, pred kojima puze, a moćni postupaju s njima kao sa stadom čija se vuna i meso prodaju. Milion ubica postrojenih u pukove juri s jednog kraja Evrope na drugi i disciplinovano ubija i pljačka da zaradi sebi koru hleba, jer nisu naučili pristojniji zanat. A u gradovima za koje bi se reklo da uživaju blagodati mira i u kojima cvetaju umetnosti i zanati, ljude razapinje više zavisti, briga i nespokoja nego što zala kakav opsedani grad. Skriveni jadi još su bolniji nego bede koje se iznose u javnost. Jednom rečju, ja sam toliko video i toliko iskusio da sam manihejac." 

"Ali ipak ima i dobra", odgovori Candide.

"Mislite li vi da su se ljudi uvek ovako međusobno klali kao danas? Da je čovek uvek bio lažljiv, varalica, nezahvalnik, razbojnik, slabić. prevrtljivac, podlac, zavidnik, pijanac, škrtac, vlastoljubac, krvolok, klevetnik, proždrljivac, razvratnik, fanatik, licemer i glupan?" 

"Mislite li vi da su kopci uvek jeli golubove, kad god bi ih negde našli?" 

"Jesu, zasigurno", odgovori Candide. 

"E pa onda," reče Martin, "kad su imali uvek istu ćud, zašto bi ljudi menjali svoju?" 

***
U njihovom susedstvu živeo je jedan vrlo čuveni derviš koga su smatrali najvećim filozofom u Turskoj. Odoše do njega da čuju što on misli. Pangloss mu se obrati u ime svih: 

"Učitelju, došli smo vas zamoliti da nam kažete zašto je stvorena tako čudnovata životinja kao što je čovek?" 
"Što se to tebe tiče?" odgovori derviš. "Je li to tvoja stvar?"
"Ali , prečasni oče," reče na to Candide, "ima užasno zla na svetu."
"Zar je važno", odgovori derviš," ima li zla ili dobra? Kad Njegovo Veličanstvo pošalje lađu u Egipat brine li se da li je miševima na brodu dobro ili nije? 
"Pa što da onda radim?" upita Pangloss. 

"Ćuti", odgovori derviš. 

" Vi zacelo imate neko veliko lepo imanje?" upita Candide Turčina. 
"Imam samo dvadeset jutara - odgovori Turčin. "Obrađujem ih sa svojom decom. Rad od nas odbija tri velika zla: dosadu, porok i siromaštvo." 

"Ja znam",  upade Candide, "da trebamo obrađivati svoj vrt.
"Imate pravo," reče Pangloss, "jer kad je čovek doveden u Edenski vrt, doveden je tamo da radi; a to dokazuje da nije stvoren da se odmara." 
"Radimo i ne raspravljajmo", reče Martin. "Samo tako možemo učiniti život podnošljivim."