Muška pesma
Zamišljam gde živiš, šta jedeš,
na kojoj strani spavaš,
kakav ti je prozor, i na njemu ptica,
zbog čega zaplačeš.
Zamišljam kakva si kad si zamišljena i
da li se često ljutiš, pa ti cvokoću zubi i poigrava brada,
ili se samo skupiš.
Od čega su ti snovi,a od čega koža, ako ima razlike.
Pitam se da li bi mi verovala.
Zamišljam odakle ti kosti a odakle krila, jer od mene ih ne možeš sakriti.
Potpuno sam sluđen neznanjem i nemoći da pojmim to tek tako.
Pitam se da li bi mi verovala.
I zamišljam dalje,
zamišljam da si odevena u plavo, skroz u plavo,
i da voliš da letiš,
da dresiraš zmije i ljubiš kao odaliska,
da su ti leđa krivudava, a ponos prav,
da zalutaš u sebi pa se nađeš negde daleko.
A ja se bojim da te izgubim i strah me je da te pronađem.
Zamišljam da ujutro zagrliš vetar,
a uveče ležeš sa okovima osame,
zamišljam da sam ja ključar i
pitam se da li bi mi verovala.
Zamišljam da su ti stopala tanka ali da nikad ne bežiš.
Zamišljam da su te oteli od lutanja.
Da si kao aprilske trave, i kao osveta.
Zamišljam da si tu,
nežna kao blagoslov.
Tu.
Sva obojena nadanjima, eterična i teška,
zaljubljena u ribe, žabe, svice i istinu.
Zaražena životom.
Zamišljam da si moja.
I pitam se a ne pitam te.
Pitam se da li se pitaš nešto o meni. Možda to isto.
Zamišljam da se ne bojimo pristanka.
Iz zbirke pesama "Ošišano sunce"
