Najprevođeniji srpski pisac.
Živkovićevo pisanje je tako lepo i jednostavno. Čitajući, upitah se na kraju, kako bi zaista likovi svih romana nevezano za ovaj, da postoji mogućnost, opisali svoje kreatore. Mislimo o tome...
Samo par citata kao podsećanje na pročitano. Nadam se da ne kršim autorska prava.
Bolničarka me je izvestila da ponovo slikate?”
”Da, treba što pre da završim sliku.”
”Nikada se ranije niste žurili.”
”Sad moram.”
”Zbog čega?”
”Bio je ovde.On odlazi.
”Da li zato žurite?”
”Želim da vidi kako sam ga naslikala."
”Njega ćete naslikati? Pokazao vam se najzad?”
”Jeste.OŠstaće on i dalje skriven.Kažite mi, šta vi mislite - ko je on?
”Neko veoma moćan, očito. Čim može da radi sa vremenom šta ga je volja.
”Mislite da ljude treba oslobađati zabluda? Čak i onda kada im se time narušava sreća?”
”Sreća zasnovana na prividu, opseni?”
”A koja sreća to nije?”
”Odgovornost prema kome? Prema junacima priča? Pa oni ne postoje, nisu stvarne ličnosti. Nema nikakvog smisla opterećivati savest zbog njih.”
..
Ne znati kada ćete umreti - to je glavno uporište života.”
...
Raspeta prilika konačno morala je da dobije lice. I tog časa je shvatila zašto je bol bio nužan. Da nije njega, on bi bio samo ravnodušni bog koji počinjena zla pravda dobrim namerama...
