Moj izbor: Tomas Transtremer

Švedski nobelovac. Najprevodjeniji evropski pesnik posle II svetskog rata i rekorder u književnim nagradama.

"Atmosfera se zgušnjava kad se kaže premalo."

PRIJATELJIMA ZA GRANICOM


Javljao sam vam se tako škrto. Ali to moje nepisanje
narastalo je i narastalo kao starinski cepelin
i napokon uminu na noćnom nebu.

Sad je pismo u rukama cenzora. Svoju lampu on pali.
U blesku lete moje reči kao šimpanze na žeravici,
tresu se, smiruju, i zube pokazuju.

Čitajte između redova. Susrešćemo se kroz dvesta godina
kad mikrofoni po hotelskim zidovima budu zaboravljeni
i napokon padnu u san, postanu fosili.

***

HAIKU

Zid beznađa...
Golubovi bez lica
odlaze i dolaze.

Misli miruju
kao kockice mozaika
u dvorištu palate.

Stojim na balkonu
u kavezu sunčevih zraka –
kao duga.

Pevušim u magli.
Ribarski brod u daljini –
trofej na vodi.

Svetlucavi gradovi:
zvuk, bajke, matematika –
ali drugačije.

III

Nošen mrakom.
Susreo sam veliku senku
u jednim očima.

Novembarsko sunce...
moja džinovska senka pliva
i postaje priviđenje.

Smrt me natkriljuje,
šahovski problem.
Ona ima rešenje.

Sunce nestaje.
Remorker me gleda
licem buldoga.

Uz padine
pod suncem – koze
su pasle vatru.

V

Smeđe lišće
jednako je skupoceno kao
Svici s Mrtvog mora.

VI

Koračaj tiho kao kiša,
susretni šaputavo lišće.
Čuj zvono u Kremlju!

Crno-bela svraka
tvrdoglavo trči u cik-cak
preko polja.

VII

Vidi kako sedim
kao čamac na obali.
Tu sam srećan.

IX

Izdrži slavuju!
To izrasta iz dubine –
prerušeni smo.

X

Nešto se desilo.
Mesec je osvetlio sobu.
Bog je to znao.

Prizor na peronu.
Kakav čudan mir –
unutrašnji glas.

Priviđenje.
Stara jabuka.
More je blizu.

More je zid.
Čujem viku galebova –
mašu nam.

*** 

PREDAH JULI

Onaj što leži na leđima ispod visokog drveta
Takođe je povisoko. On se preliva u hiljadu grančica,
Ljulja se naprijed-nazad,
Sjedi u katapult-stolici koja ga izbacuje usporeno.
Onaj koji stoji dole kod mosta zvirucka u vodu.
Mostovi staraju brže od ljudi.
Oni imaju srebrnastosivo drvo i kamenje u trbuhu.
Zaslepljujuća svjetlost ipak ulazi unutra.
Onaj koji vazdan plovi u otvorenom čamcu
Preko svjetlucavih zatona
Na kraju će zadrijemati u jednoj plavoj svjetiljci
Dok ostrva hmile poput krupnih noćni leptirica po staklu.

***

"Večeras snežna vejavica, mesečina. 
Meduza mesečine lično
tu pred nama lebdi. 
Osmesi naši na putu prema kući.
Začarana aleja."

***

"Nešto bi da se iskaže, 
no reči nikako da se slože. 
Nešto neizrecivo, 
zanemelost, nema reči..."