субота, 12. август 2017.

Moj izbor: Česlav Miloš





Dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1980



JOŠ JEDNA ANTINOMIJA 

Da li sam uradio ono što je trebalo da uradim ovde na zemlji?
Bio sam gost u kući pod oblacima,
Gde teku reke i obnavljaju se žitarice.
Šta s tim što sam pozvanako sam odsutan?
Sledeći put rano ću potražiti mudrost.
Ne bih se pretvarao da mogu da budem kao drugi.
Iz toga proizilazi samo zlo i patnja.
Odričući seizabrao bih sudbinu u pokori.
Obuzdao bih vučije oči i proždrljivo grlo.
Jastanovnik nekog vazdušnog manastira,
S pogledom na grad u dolini koji se presijava
Ili na potokbrvno i stare kedrove,
Prepustivši se samo jednom zadatku
Koji tada ipak ne bi mogao biti ostvaren.

OVAJ SVET
Ispostavlja se da je to bio nesporazum.
A doslovno to je bila samo proba.
Reke će se odmah vratiti na svoje izvore,
Vetar će se zaustaviti u svom kruženju.
Drveće umesto da pupi rašće prema svom korenju.

Starci će potrčati za loptom,
Pogledaće se u ogledalu i ponovo će biti deca.
Mrtvi će se probuditine shvatajući to.
Dok se svešto se dogodilone vrati u pređašnji položaj.
Kakvo olakšanjeOdahnitevi koji ste dugo patili

***
A knjige će ipak ostati na policama, odvojena bića,
Jednom stvorena, još mokra
Poput lješnjaka zablistalih pod drvom u jesen,
I dodirivane, otvorene, počele živjeti
Unatoč vatrama na horizontu, dvorcima raznesenim,
Plemenima u pokretu, planetima u kretanju.
«Mi jesmo,» one govore,
Čak i kada im istrgnu stranice, ili im plamen
oliže slova.
Toliko izdržljivije
Nego što smo to mi, čija krhka toplina
Hladi se u sjećanju, rasprši se, nestaje.
Zamišljam zemlju kada mene više neće biti:
Ništa se ne događa, nema gubitka, još uvijek je čudna parada,
Ženske haljine, orošeni ljiljani, pjesma u dolini,
Pa ipak knjige će biti na policama,
Dobro pristigle, nastale od ljudi ali isto i od zračenja, visina.

***
"Želeći da opravda postupke, smatrane dotle nečasnim, promenio je običan smisao reči.
Nerazumna smelost smatrana je hrabrim žrtvovanjem za javnu stvar; oprezna uzdržanost kukavičlukom, maskiranim lepim prividima. Zdrav razum bio je samo ispoljavanje razneženosti, velika inteligencija velika tromost.
Svirepost, dovedena do ludila, smatrana je odlikom prave muškosti; odbijanje udaraca protivnika dozvoljenim izgovorom za izbegavanje opasnosti. 
Nasilniku se uvek verovalo; onaj ko se protivio nasilju uvek je bio sumnjiv.
Uspešno postavljanje zamke bilo je dokaz inteligencije; osujećivanje postavljanjem druge zamke bilo je dokaz veće veštine.
O svakome, ko je nastojao da ne primenjuje ova sredstva, govorilo se da izdaje svoju partiju i da se boji protivnika.
Rečju, preduhitriti onoga ko je pripremao udarac, navesti na loša dela onoga ko o tome nije razmišljao, za to su se dobijale hiljade pohvala.
Partijske veze bile su jače od rodbinskih, jer su efikasnije navodile čoveka da učini sve, a da mu se pri tome ništa nije zameralo.
Ovakvo udruživanje nije imalo za cilj nikakvu zakonski dopuštenu dobit, već se želelo da se zadovolji pohlepa u borbi protiv utvrđenih zakona. 
Vernost obavezama nije se zasnivala na poštovanju božanskog zakona zakletve, već na saučešništvu u zločinu."
"Osvajanje vlasti". 


***
Moje znanje je neveliko, a pamet kratka. Trudio sam se koliko sam mogao, studirao, pročitao mnoštvo knjiga, i ništa. U mojoj kući knjige su preplavile police, leže u gomilama na nameštaju, na podu, ometaju prolaz. Naravno, ne mogu sve da ih pročitam, a moje gladne oči stalno čeznu za novim naslovima. Ali, da budem jasan, osećanje sopstvene ograničenosti nije nešto stalno, samo se s vremena na vreme pojavi, blesne svest o ograničenosti naše mašte,kao da su kosti naše lobanje suviše debele i ne dozvoljavaju umu da obuhvati sve ono što bi trebalo da mu bude dato. Trebalo bi da znam sve što se događa sada, istovremeno, na svakoj tački zemljine kugle, trebalo bi da mogu da proniknem u duhove mojih savremenika i ljudi nekoliko generacija mlađih, kao i onih koji su živeli pre dve hiljade i osam hiljada godina. Trebalo bi, i šta s tim?

***
Posledice naših dela. Potpuno su nepoznate, jer svako ulazi u mnogostruke veze s okolnostima i delima drugih, mada bi izuzetno dobar kompjuter mogao to da pokaže. S nužnom ispravkom, s obzirom na slučaj - jer kako izračunati posledice pravca u kome se kotrljala bilijarska kugla posle sudara sa drugom? Uostalom, dopušteno je smatrati da se ništa ne događa slučajno. Kako bilo da bilo, nalaženje pred savršeno kompjuterizovanim bilansom našeg života(Poslednji sud) mora da začudi: dakle, odgovoran sam za toliko zla nanetog protiv svoje volje? Znači, na drugom tasu je dobro, koje nisam nameravao da učinim i koga nisam bio svestan.

***
I ja sam nekada voleo da se ogledam. Sve dok se nisam uverio šta znači odlaziti Putem svakog tela. I uzaludan je protest. Stari ljudi ipak znaju zašto ćute.




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...