Ali ja sam uvijek više volio biti prevaren, nego pokvaren, više sam volio da ispadnem naivan, nego surov. Meša
Ako je ponekad tužan, to je zato što se sjeća sebe željenog, sebe sanjanog, kakav bi mogao biti da nije ovo što jest.
- M. Selimović, Tvrđava
Jedan ne pamti, drugi ne zaboravlja. Jednome je svejedno, drugi kvari.
- M. Selimović, Tvrđava
Sve je bilo moguće, a ništa se nije ostvarilo.
- M. Selimović
Najteži su odlasci bez reči. Kad neko ode bez najave. Pozdrava. Stavljanja tačke. Ode i ostavi te da ostatak života provedeš pitajući se - zašto?
- M. Selimović
Tišine ne lažu. Ili ih osjetiš ili progovoriš. Tišinom srca pričaju. Tko ne razumije tvoje tišine, ni riječi neće nikada.”
- M. Selimović
“Jesen. To nekakvo setno doba, to vreme kada vetar čupa uspomene, kida dušu i vraća te tamo odakle misliš da si zauvek pobegao. A nisi i ne možeš…”
- M. Selimović
I ja ću te pustiti da ćutiš. Samo nemoj progovoriti prekasno.
- M. Selimović
“ […] ali osjećam da nije slučajno stala na moj put: nešto će se desiti među nama. Čini mi se da to znamo i ona i ja, tražimo se i čekamo. I uvijek sve odgađamo, kao u strahu od rješenja. Ovako je mogućnost, cvjetanje, prostranstvo želje. Sve je tu moguće, sve je pred nama.”
— Meša Selimović
“Suviše je jaka i isključiva, kao i ja, samo ne žuri da to pokaže, tiha je i uporna, uvjerena da će biti onako kako ona hoće. Njen otpor nije pobuna već strpljivo zauzimanje položaja, ne za trenutak, već za dugo vrijeme.”
- Meša Selimović, Tišine
“Volela bih da si uvek uz mene. Da si na mojoj strani. I kad sam razdražena. I kad nisam u pravu. I kad nismo sami. I kad sam nepravedna. Pređi preko moje zlobe, umiri me tihim dodirom, ne mučim te bez razloga. Ako ne znaš, sve je uzalud.”
- Meša Selimović, Tišine
“[…] mislio sam da sam zaboravio, ali ništa se izgleda ne zaboravlja, sve se vraća iz zaključanih pretinaca, iz mraka tobožnjeg zaborava, i sve je naše što smo mislili da je već ničije, […]”
- M. Selimović
“[…] da ostanemo ovo što smo. Sutra. I uvijek. Djeca. Ne veliki, ne odrasli. Da se ne zavlačimo svako u svoju ljusku, da jedno drugom ne dopustimo da budemo ono što nismo, da ne gledamo vučjim očima i da se uvijek prepoznamo kada se sretnemo.”
- Meša Selimović
“Ne puštaj svakog blizu sebi. Prehladit ćeš emocije, a one se sporo i teško liječe. Istrošit ćeš i zadnji atom dobrote… Pa kad dođu oni koji vrijede, nećeš im imati što dati.
Meša Selimović
“Led je pucao i kršio se u meni, ostajući zgomilan. Sam sebi sam najveća prepreka, izgleda: htio sam da pišem o drugima, a mislio sam o sebi neriješenom.”
Meša Selimović, Tišine
Ne bojim se ljubavi. Bojim se rizika. I zavisnosti. I mogućeg bola. Podržavam u sebi spremnost na odstupanje. Da ne bude gore. Meša Selimović
“… nije teško kad biju, teško je kad čekaš. Gledaš i čekaš, pa boli unaprijed. Boli i poslije, ali je to lakše.”
— Meša Selimović, Tvrđava
Lijepo je ovo osjećanje ponosa, brani nas od kajanja. Meša Selimović
Uspomene su tvrdoglavi stvorovi, ne žele umrijeti. Meša Selimović
Nježna i nasmijana lica svugdje, ali rasulo u njihovim očima.
- Jean-Paul Sartre
Otprilike znam što mi se sviđa, a što ne sviđa; samo molim te, nemoj me pitati ko sam.
- Sylvia Plath
Da, ja zaslužujem proleće – ne dugujem nikome ništa. Virginia Woolf
Šta ćemo sada, sada kada smo sretni?
- Samuel Beckett, Waiting for Godot
Takav sam. Ili zaboravim istog trena ili ne zaboravim nikada.
Samuel Beckett
Volio sam te u tišini, bez nade, ljubomoran i uplašen.
- Alexander Pushkin, The Bronze Horseman: Poems; “King of Hearts,”
Postoje li ljudi s većim talentom za život od ostalih ili su neki stvoreni samo da bi postojali?
- Autumn Sonata, Ingmar Bergman
Prisutnost u odsutnosti, čežnja za onim koji nije tu. Esencija intimnog pakla.
- Paul Valery,
Poput čoveka koga u polusnu tišti neka bol hteo je otkinuti, odbaciti od sebe bolno mjesto a kad se pribrao, osećao je da je bolno mjesto ─ on sam.
L. N. Tolstoj, Ana Karenjina
Velika je snaga u onoga čovjeka koji umije da prešuti i onda kad ima pravo. Lav Tolstoj
Dva najmoćnija ratnika su strpljenje i vreme. Lav Tolstoj
Ali ipak uz mene se može, mada je neobično. Sa mnom je opasno ići, ja se nikada ne umaram. - M. Antić
Nigde toliko ljudi kao u jednom čoveku. Nigde toliko drukčijeg kao u istim stvarima. M. Antić
Sretneš je i ne veruješ i nikada nećeš verovati da si je sreo. Vasko Popa
Od svega što je moglo biti, na kraju uvijek bude ono što je moralo biti. - Ivo Andrić
Ako nešto izgubiš, veruj mi, to će biti zbog toga da nešto bolje dobiješ. Nikad nas nisu dostojni oni za koje se previše borimo, a oni sami ništa ne daju.
- Ivo Andrić
Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vred i toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočaranjem, pa ma kako teško ono bilo.Ivo Andrić
A, meni valja živjeti, i čekati.Živjeti sa nadom, u čekanju. Pa i bez nade.
Ivo Andrić
Umjetnost je uzdići se do jednostavnosti. Ivo Andrić
Događa se to u jesenjoj noći kada pada kestenje po asfaltu i kada se čuju psi u daljini, i kada se tako neopisivo javlja čežnja za nekim tko bi bio dobar, naš, bliz, intiman, drug, i kome bi mogli da pišemo pismo. Ispovjedili bismo mu sve što leži na nama. Pismo bi mu pisali, a njega nema.
Miroslav Krleža, Čežnja
Postoji žena koju imaš, a nemaš. Koja je uvijek tu, a nikada nije. Koja te gura, a čuva. I zbog koje si mrtav, a živ. Od takvih se ne odlazi.
Charles Bukowski
Kakav lijep dan! Ne mogu odabrati hoću li piti čaj ili se obesiti. Anton Čehov
Ako ne znaš što osjećaš prema čovjeku, zatvori oči i zamisli da ga nema. Nigdje. Nema ga, i neće ga ni biti. Onda će vam sve biti jasno. Čehov
Loše sam, dobro sam, kako god želiš. Franz Kafka, Letters to Milena
Sva sjećanja su tužna, jer se prošlost nikada neće vratiti. Erich Maria Remarque,
Najljepše je sigurno u životu, među tako mnogo, mnogo ljudi, naći čovjeka.
- A. Cesarec
Bila je jača sama. J. Austen
Ima trenutaka kada, ma kakvo da je držanje tijela, duša kleči. - Victor Hugo
Neko iz detinjstva ponese samo uspomene, a neko sačuva u očima, ušima, u srcu još malo one radoznalosti i nemira pa ume da se igra i raduje malim stvarima. Duško Radović
Nisam te želio poljubiti za doviđenja — tu je bio problem — želio sam te poljubiti za laku noć — a to je puno drugačije. - Ernest Hemingway
Pitam se, reče on, da li su zvezde osvetljene zato da bi jednog dana svako mogao naći svoju? Antoine de Saint Exupery, Mali Princ
Ljubav se rodi, živi i umire u očima. William Shakespeare
To je misterija ljudskog života, da stare tuge vremenom, postepeno, prerastu u mirne radosti.
— Dostojevski
Misli te uvijek odvedu do mjesta gdje ti je ostalo srce. Fjodor Dostojevski
Tražiš nešto, a u isto vrijeme, bježiš od svega onog čega si vrijedan. Haruki Murakami, Kafka on the Shore
Nosimo u sebi pejzaže pod zrakama sunca, gradove pod sitnom kišom. A u svakom zapamćenom pejzažu, u svakoj viziji grada, nosimo i po jednog sebe. (...) Odatle, svaka je nostalgija neutaživa. Kad bismo to na vrijeme spoznali, bila bi nam ušteđena mnoga luda hodočašća. Hodočašća koja se zovu razočaranja. A od razočaranja treba se spašavati."
Vladan Desnica
Vladan Desnica
"Znaš li što bih želio?"
"Što?" upitao sam ga.
"Jedan dan svog djetinjstva."
Elio Vittorini
"Što?" upitao sam ga.
"Jedan dan svog djetinjstva."
Elio Vittorini
Drži sreću kao pticu: što nježnije i lakše! Bude li se osjećala slobodnom, ostat će ti rado u ruci.James Joyce
Ja jesam siromah i samo snove imam. Pred noge tvoje polažem ih. Nežno gazi, jer gaziš po snovima mojim. William Butler Yeats
Sva ratna propaganda, svo to vrištanje, laži i mržnja - sve to dolazi od strane ljudi koji ni ne ratuju. George Orwell,
Što je život? Mahnitanje. Što je život? Puste sanje, prazna sjena što nas ovi. O, malen je dar nam dan, jer sav život - to je san, a san su i sami snovi.
Pedro Calderon de la Barca
Pedro Calderon de la Barca
Pitam se koliko sam ljudi gledao u svom životu, a nikad ih nisam video. John Steinbeck
Ako je čovek neprestano oprezan, može li uopšte ostati čovekom. Aleksandar Solženjicin
Kada bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo samo ostalo?
Voltaire
Kada bismo ljudima oduzeli njihove iluzije, koje bi im zadovoljstvo samo ostalo?
Voltaire