четвртак, 02. фебруар 2017.

Moj izbor: Margerit Jursenar / Hadrijanovi memoari


Margerit Jursenar (08.06.1903 - 17.12.1983) je ušla u istoriju kao prva žena koja je primljena u slavnu Francusku akademiju nauka. Time je posle 400 godina srušila diskriminatorski odnos prema ženama intelektualkama. Svet je zadužila svojim izvanrednim književnim radom.



HADRIJANOVI MEMOARI

"Jednom nogom u nauci, drugom – u magiji, ili tačnije i bez metafore, u ovoj simpatičkoj magiji koja omogućuje da se prenesemo u mislima u nečiji unutrašnji  život...”

“Ne volim kad neko misli da može da računa sa mojom željom, da je predvidi, a ja da se mehanički prilagođavam onome što on misli da sam ja odabrao."

“Pisana reč me je naučila da slušam ljudski glas, kao što me je uzvišenost nepomičnih stavova kipa naučila da cenim pokrete. Kasnije, naprotiv, život mi je protumačio knjige.”

“Vrlo teško bih se privikao na svet bez knjiga, ali stvarnost nije u njima, jer ne može cela u njih da stane.”

"A kad je u pitanju posmatranje samog sebe, na to primoravam sebe ako ni zbog čega drugog a ono da bih se sporazumeo sa tim čovekom.”

"Ono inteligencije što imam koristim da sagledam iz daleka i sa što veće visine svoj život, koji onda postaje život nekog drugog...”

"S vremena na vreme čini mi se da u nekom susretu, u pretskazanju, u određenom razvoju događaja prepoznajem sudbinu, ali kada je suviše puteva, oni nikuda ne vode. Osećam lepo u toj raznovrsnosti, u tom neredu, prisustvo jedne ličnosti, ali njen oblik kao da je uvek ocrtan pritiskom okolnosti. Uostalom, masa mojih sklonosti, želja, planova, ostaje neodređena i neuhvatljiva - kao što je avet."

"Voleo sam grčki jezik zbog njegove gipkosti kao u lepo građenog tela,zbog bogatstva rečnika, koji u svakoj reči potvrđuje neposrednu i raznoliku vezu  sa stvarnošću i zato što je skoro sve najlepše što su ljudi kazali rečeno na grčkom jeziku."

"Naša je velika zabluda što pokušavamo da od svakoga posebno izvučemo vrline koje on nema i što se ne trudimo da u njemu razvijemo one koje ima."

"Čovek koji čita ili koji misli  ili koji računa pripada vrsti, a ne polu."

"Prisnost tela koje nikad nije bilo među nama, nadoknadio je taj dodir dva duha vezana jedno za drugo."

"Imati pravo pre vremena znači ne biti u pravu."

"Starao sam se da pregovaram s onakvim žarom s kakvim drugi biju bitke."

"Ponovo sam video svoje prijatelje; osetio sam divno zadovoljstvo ponovnog susreta posle dugog rastanka, zadovoljstvo da ih opet ocenim, a i oni mene."

"Položaj žena je određen čudnim običajima:one su istovremeno podređene i zaštićene, slabe i moćne, suviše prezrene i suviše poštovane."

"Graditi, znači sarađivati sa zemljom: staviti ljudski pečat na predeo koji će time biti izmenjen za večita vremena, to znači doprineti onoj laganoj promeni koju predstavlja život gradova."

"Više sam voleo da lutam po mraku nego da se služim slabim svetiljkama."

"Većina ljudi koji u istoriji nešto znače imala je osrednje ili gore izdanke: oni kao da su sobom iscrpli snage svoje rase."

"Obožavaju me, poštuju me isuviše da bi me voleli."

“Natura deficit, fortuna mutatur, deus omnia cernit.”

Priroda nas izdaje, sreća se menja, a Bog odozgo sve to gleda."...




Hadrian and Antinous 




Нема коментара:

Постави коментар

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...