недеља, 18. децембар 2016.

Moj izbor: Khalil Gibran citati



Otkrio sam tajnu mora, razmišljajući o rosi.

Gde mogu da nadjem čoveka kojim upravlja razum umesto navika i nagona.

Više volim da sam sanjar medju najskromnijima sa vizijama na ostvarenje,
nego vlastelin medju onima koji nemaju ni snova ni želja.

Od dve glavne vrednosti zivota, lepote i istine.Prvu nalazim u srcu koje voli, drugu u ruci koja dela.

Očuvaj me od mudrosti koja ne plače, filozofije koja se ne smije, i veličine
koja se ne klanja pred djecom.

Video sam ih kako jedu i ocenio ko su.

Šta da kažem čoveku koji me šamara dok ga ljubim u lice
i koji ljubi moja stopala dok ga ja šamaram.

Neki misle da na njih namigujem kad zatvorim oči da ih ne bih video.

Kažu da ćutanje obitava u zadovoljstvu,ali ja vam kažem da bunt, opiranje i prezir obitavaju u ćutanju.

Podela izmedju mudraca i budale je mnogo tananija nego paukova mreža.

Ne treba da zaboravimo da još uvek ima onih koji žive u pećinama; pećine su naša srca.

Mi se možda menjamo sa godišnjim dobima,ali godišnja doba nas neće promeniti.

Ako biraš jedno do dva zla,bolje da tvoj izbor padne na vodljivo nego na skriveno,iako se ono prvo čini većim.

Da li pesma mora završava na obali ili u srcima onih koji slušaju.

Većina od nas lebdi sumnjičavo izmedju ćutljivog bunta i brbljive pokornosti.

Najviši stepen duše je poslušati čak i ono čemu se um protivi.A najniži stepen uma je protiviti se onome čemu se duša pokorava.

O, srce, ako ti neznalica kaže da duša propada kao telo, reci mu da cvet propada ali seme ostaje.

Ako želis da vidiš dolinu, popni se na vrh planine;
ako želis da vidiš vrh planine, podigni se na oblak;
ali ako težiš da razumeš oblak, zatvori oči i razmišljaj.

Život nas ljubi u oba obraza danju i jutrom,
Ali se smeje našim delima noću i večerom.

Slušaj ženu kada te gleda, a ne kada ti govori.

Ko danas sluša himnu potoka kad bura govori.

Saslušajte moju priču bez sažaljenja, jer sažaljenje je za slabe, a ja sam, u svom bolu, još uvek jak.

Jesi li ti onaj koji se rodio u zibanju gora, koji je rastao u naručju nesreće i u kući ugnjetavanja?Jedeš  li suhu koru namočenu u suze? Piješ li mutnu vodu punu krvi i suza?

"... kažem da je život mrak, osim kad postoji žar,
a svaki je žar slep, osim kad postoji znanje,
a svako znanje je uzaludno, osim kad postoji rad,
a svaki je rad prazan, ako nema ljubavi,
a kad sa ljubavlju radite, tek onda se spajate
sa drugima, sa sobom i sa Bogom..."

O, kako golema je Ljubav! I kako malen ja sam!

Kažu da ćutanje obitava u zadovoljstvu,ali ja vam kažem da bunt, opiranje i prezir obitavaju u ćutanju.

Većina od nas lebdi sumnjičavo izmedju ćutljivog bunta i brbljive pokornosti.

Sećanje je kamen spoticanja na putu nade.

Umetnost Rusa je u setnosti.

Najkorisniji medju ljudima je onaj koji je daleko od ljudi.

Kada bih znao uzrok svog neznanja - bio bih mudrac.

Jaki rastu u samoći, dok slabi venu.

Ljubav ne zna svoju sudbinu dok ne dodje čas rastanka.

Čednost tela može biti siromaštvo duha.

Tvoje poverenje u ljude i sumnja u njih tesno su povezani sa tvojim samopouzdanjem i tvojom sumnjom u sebe.

Ljubav i praznina u nama, kao plima i oseka.

Najčvršći kamen gradjevine je onaj koji se nalazi duboko u njenom temelju.

Kako sam daleko od ljudi kad sam sa njima i kako sma im bliži kad su oni daleko.

Naš um je litica, naše srce potok. Nije li neobično da mnogi među nama radije sabiru vodu nego da je puste da teče?

Možete da zaboravite sa kime ste se smejali, ali nikada nećete moći da zaboravite sa kime ste plakali .

Naše najsvetije suze nikad ne poteku iz naših očiju.





Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...