субота, 17. децембар 2016.

Moj izbor: Khalil Gibran



Najdraža!

Velika istina koja nadolazi prirodu, 
ne može se izreći uobičajenim ljudskim jezikom.
Ali, ona tišinu bira da dodje do duše.
Osećam da tišina ove noći traži put do duša,
noseći poruku nežniju od one koju ispisuje povetarac
na površini vode, čitajući poruku naših srca
na njima samima.
Ali, kao što je Bog hteo da duša bude u ropstvu tela,
ljubav je htela da budem zarobljenik govora...
Kažu, voljena moja, da se srce, kada je odvojeno,
pretvara u proždrljivu vatru.
Mislim da trenutak rastanka nije u stanju
da razdvoji naše duhovne svetove.
Isto tako, pri prvom susretu znao sam da te duša odavno poznaje,
i da prvi pogled, u stvari, nije prvi...
Voljena moja, onaj trenutak koji je spojio naša srca,
izgnana iz nebeskog sveta, predstavlja one retke prilike
koje me učvršćuju u uverenju da je duša večna.
U takvim trenucima priroda skida koprenu sa lica
svoje ograničene pravde -- onoga što nepravdom zovu.

Sećaš li se, voljena moja, onog dana gde smo stajali
i zaljubljeno gledali jedno u drugo?

Znaš li da su ti pogledi govorili da tvoja ljubav prema meni
ne potiče od milosrdja?
Ti pogledi su me naučili da sebi kažem: 
da pravedno davanje više vredi od onoga koje vrlina čini,
da je ljubav koju okolnosti stvaraju slična vodi močvare.
Preda mnom je, voljena moja, 
život koji želim da bude veličanstven i lep.
Život koji druguje s pomenom čoveka koji će doći
i poziva na poštovanje i ljubav prema njemu.
Život koji je počeo kada sam te sreo, 
uveren u njegovo večno trajanje,
znajući da imaš moć da pokažeš onu silu
koju mi je Bog podario za velike reči i dela,
kao što sunce daje život mirišljavom cveću u polju.
Tako će moja ljubav preživeti.
Neće biti samo moja, jer treba drugima da pripadne,
niti će biti svačija, jer će tebi biti namenjena,
jer ti si onaj lepši deo mene kada nas je u jednom trenu
darovala Božja ruka, voljena moja.






Edvard Munch




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...